Vučić i Dačić nisu lustrirani 5. oktobra, da li im je sada vreme?

Studentski pokreti, plenumi i akademske zajednice razmatraju temu lustracije, nakon pada režima Aleksandra Vučića. O tome se, kako je Danas objavio, naveliko se razgovara i radi na usaglašavanju teksta koji bi trebalo da bude ispostavljen građanima uoči novih izbora.

Postoji nekoliko dokumenata koji trenutno cirkulišu i traže im se zajednički imenitelji. Sagovornici Danasa istakli su da postoji jaka ideja da dokument o lustraciji postane neka vrsta zvanične politike, bilo studentske liste, bilo studentskog pokreta, koji bi se primenjivali po eventualnom padu režima.

Srbija je, podsetimo, već imala vrlo loše iskustvo kada je reč o lustraciji nakon petooktobarske revolucije.

I to posle ratnih devedesetih, sa političarima i nosiocima najviših državnih funkcija koji su ljude slali u rat, kada su naređivali ubistva, kako sopstvenih tako i građana druge nacionalnosti.

Među njima, nelustriranima, našli su se i današnji nosioci vlasti, oni koji poslednjih meseci naređuju brutalno prebijanja i hapšenje građanki i građana na ulicama, koji su osumnjičeni za najtežu korupciju, zbog kojih je i stradalo 16 ljudi zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu u novembru prošle godine.

Nisu lustrirani 2000. godine, da li će biti sada?

I, ne samo oni, već svi ostali koji su se pokazali odani koruptivnom i režimu koji je uzrokovao ovakvo stanje u društvu. Gde „padaju glave“ zbog bogaćenja nekolicine političkih, medijskih i nasilnika iz ostalih društvenih sfera, zarad pribavljanja sitnosopstveničkih koristi.

„Da bi lustracija uspela potreban je široki društveni konsenzus“

Skupština Srbije je sa zakašnjenjem usvojila 2003. godine zakon o lustraciji, koji nikada nije primenjen, jer nikada nije izabrana lustraciona komisija. Oni koji bi želeli da posle promene vlasti ponovo pokrenu proces lustracije, imaju zakon na koji mogu da se oslone – kaže za Danas Žarko Korać, potpredsednik Vlade ubijenog premijera Zorana Đinđića.

Ali bitno je znati šta je lustracija, dodaje.

– Ona nije zamena za zakonsku odgovornost, ona je odluka da neki ljudi svojim činjenjem ili nečinjenjem u prethodnom periodu, ne mogu neko vreme da zauzimaju važne društvene položaje. Podseća na kaznu za moralnu neodgovornost – ističe sagovornik Danasa.

Kako podseća, posle pada komunizma u istočnoj Evropi, neke zemlje su prošle kroz period lustracije.

– On je možda bio najuspešniji u tadašnjoj Čehoslovačkoj, ali ni tamo nije sasvim zadovoljavajuće sproveden. Za ovaj proces da bi uspeo, potrebna je široka društvena saglasnost. Praktično odluka društva da neke pojedince treba isključiti iz javnog života. Srbija taj konsenzus posle 2000. godine nije imala. To je velika šteta, jer je bilo mnogo razloga da se sprovede lustracija. Veoma mali broj ljudi Miloševićevog režima je svih ovih godina bio spreman da govori o svojoj odgovornosti za sve što se tada događalo – kaže Žarko Korać.

Naprotiv, ističe dalje, već nekoliko meseci posle pada Miloševića, počeli su agresivno da dele lekcije novoj vlasti, falsifikujući svoje biografije.

– Pogledajte današnju vlast u Srbiji, veliki broj ljudi koji je danas vode, trebali su tada da budu lustrirani. Zato mislim da ima smisla ponovo pokrenuti taj proces danas ali na žalost, nisam siguran koliku podršku to ima – napominje Žarko Korać.

Naznačimo, Zakonu o lustracijii, koji je usvojen 2003. godine, isteklo je važenje zvanično davne 2013. godine. Nikada nije bio primenjen i smatra se jednim od „najmrtvijih“ zakona ikada usvojenih.

Oni za koje je većina građana Srbije smatrala da više ne smeju ni da se približe prilici da javno deluju, ostali su netaknuti.

„Lustracija je pročišćenje“

Prema rečima Luke Glušca, istraživača na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, lustracija može biti realna, ukoliko bude pažljivo osmišljena, na osnovu dobrih i loših iskustava, kako svojih, tako i iskustava država sa kompatibilnim pravno-političkim sistemima.

– Naš petooktobarski pokušaj lustracije, oličen u mrtvorođenom Zakonu o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, uči nas o svim političkim zamkama ovog procesa. S druge strane, neuspela reforma pravosuđa iz 2009. godine, koju mnogi smatraju drugim pokušajem lustracije, ukazuje na pravne manjkavosti. Ova dva primera ukazuju na dva suštinska preduslova lustracije: pažljivo pravno utemeljenu i normativno otpornu proceduru i političku rešenost, istrajnost i beskompromisnost u njenom sprovođenju – kaže naš sagovornik.

Srbija je, dodaje, sastavni deo evropskog pravnog prostora, u smislu primene Evropske konvencije o ljudskim pravima.

– Evropski standardi za primenu lustracije se mogu svesti na četiri ključna kriterijuma: krivica mora biti dokazana u svakom pojedinačnom slučaju; pravo na odbranu, pretpostavku nevinosti i pravo na žalbu moraju da budu garantovana; različiti ciljevi i funkcije lustracije, poput tranzicione pravde i retribucije, moraju biti jasno definisani; i lustracija mora biti vremenski oročena – objašnjava Glušac.

Lustracija se refleksno tumači kao kolektivno rešenje, smatra, kao pokušaj brzog raskida sa prošlošću, bez želje da se na nju gubi vreme, da se ulazi u pojedinačne slučajeve, itd.

– Međutim, takva lustracija uspeva kratkoročno, ali se vraća kao bumerang dugoročno, zato što pada u kasnijim sudskim postupcima. Gorepomenuti evropski standardi pružaju garancije da se to ne desi, ali zauzvrat zahtevaju mukotrpan i dug proces pojedinačnog dokazivanja krivice. To možda nije popularno, ali jeste pravedno. Jer lustracija ne treba da bude sinonim za revanšizam, već za pročišćenje, ali ne samo u duhovnom smislu, što je izvorno značenje latinskog korena, već u smislu čišćenja javnog prostora od endemskih koruptivnih praksi – kaže sagovornik Danasa.

Zašto lustracija nije uspela 5. oktobra?

Prema njegovom zaključku, lustracija nije mogla da se sprovede posle 5. oktobra, zato što su mnogi ključni ljudi u javnom sektoru, naročito u bezbednosnim i finansijskim sektorima, ostali ili na svojim formalnim pozicijama, ili sa značajnim neformalnim uticajem na donošenje odluka, taman toliko da osujete bilo koji istinski pokušaj reforme sistema.