Novi broj Nedeljnika, koji će od četvrtka 11. septembra biti na kioscima, donosi neverovatnu priču o životnoj avanturi petoro palestinskih novinara američkog NBC-ja koji su zajedno sa još troje članova porodice uspeli da se evakuišu iz pojasa Gaze i to upravo uz pomoć Srbije.
Ova „operacija“, koja je u velikoj meri bila tajna i skrivena od oka javnosti, postala je moguća angažmanom naših diplomata, kojim se uredništvo NBC-ja upravo i obratilo za pomoć.
Kako je jedan diplomatski prijem u Vašingtonu, kao i neuobičajeno dirljiv momenat između našeg ambasadora u SAD, Dragana Šutanovca, i Izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, privukao pažnju novinara ovog američkog medija i na kraju doveo do kreiranja koridora za slobodan prolaz palestinskih novinara i njihovih porodica na sigurno, otkriva naš Veljko Miladinović.
Kako je Beograd izvukao novinare NBC-ja iz krvavog sukoba
Veljko Miladinović ekskluzivno otkriva kako je došlo do toga da se upravo Srbija nađe u središtu napora za bezbednu evakuaciju novinara američkog NBC-ja zarobljenih u smrtonosnom kavezu koji je Gaza postala.
U proteklih nekoliko meseci sukoba Izraela i palestinskog Hamasa, novinari, reporteri i snimatelji koji izveštavaju iz pojasa Gaze i Zapadne obale postali su žrtve napada Izraelskih odbrambenih snaga koje, po svemu sudeći, više ne prave razliku između civila, jasno markiranog reportera i naoružanog teroriste prilikom vršenja svojih akcija.
KRAJ ZA SAJ: ZAŠTO JE SMENJEN KOMANDANT PUKOVNIK SPASOJE VULOVIĆ
Aleksandar Radić bavi se slučajem smene komandanta Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), Spasoja Vulovića, u kontekstu obračuna vlasti sa visokim funkcionerima vojske, a naročito policije, od kojih režim Aleksandra Vučića zahteva da istupe i pokažu svoju lojalnost državnom aparatu. Bilo da je u pitanju poseta „Studentima koji žele da uče“ u Pionirskom parku, ili izdavanje naređenja za privođenje, prebijanje i zatvaranje građana – svi moraju da daju svoj doprinos u borbi protiv protesta.
„Vulević je prvi starešina vojno-policijskih snaga koji je otišao iz službe jer nije prihvatio da ljudi koji su bili pod njegovom komandom pendreče narodne mase. Možda ima oficira koji nisu pristalice nasilnog rešavanja unutrašnje političke krize, ali izabrali su pragmatičan pristup da ćute i rade svoj posao“, piše Aleksandar Radić.
POSLEDNJA ŠANSA ZA EVROPU
Željko Pantelić analizira promene u stavu Evropske unije i njeno konačno presabiranje i shvatanje potrebe za dubokim reformama, kao i ponovnu aktuelizaciju ideje o integrisanoj evropskoj vojnoj politici okarakterisanu u stvaranju i naoružavanju evropske armije. Dosadašnja praksa pacifizma i pozivanja na dijalog retko, gotovo nikad, nije urodila plodom i Evropljani se konačno suočavaju sa činjenicom da mir, sloboda i demokratija koštaju.
“Pred autokratskim i diktatorskim režimima, EU odnosno Evropa bi morala da se vrati svojoj istorijskoj ulozi i da bude ono što je bila vekovima: svetionik slobode i kontinent šansi za sve talentovane i sposobne ljude. Zato je borba za liberalno-demokratsko društvo fundamentalna, a ona ne može da se dobije bez naoružavanja. Alternative poput demilitarizacije, pacifizma, asistencijalizma, predostrožnosti, zadovoljavanja postojećim i čuvanjem stečenih prava i privilegija, vode ka kapitulaciji”, piše Željko Pantelić.
Od „tristaća“ do „škode“: Stvarnost „male zemlje sa velikim snovima“
Zoran Panović analizira pismo predsednika Aleksandra Vučića upućeno predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, kao i predsedničko uveravanje, gotovo zakletvu, u evropski put Srbije i njenu posvećenost produbljivanju reformi u sferi pravosuđa, demokratije i ljudskih prava. Panović se na samom početku bavi i očiglednim uticajem političke prošlosti Srbije (tadašnje Jugoslavije) i njenih komunističkih lidera na „novogovor“ koji dominira političkim diskursom u Srbiji danas.
“U pismu Ursuli fon der Lajen, Vučić je istakao i da ima podršku većine u Narodnoj skupštini (u kontekstu neuvođenja sankcija Rusiji). Iako je ponižena, bagatelisana, bez realne većine u Skupštini nema ničijeg legitimiteta. Razlog za izbore je i to što ova Skupština više nema legitimitet. U njoj nema Pokreta za narod i državu koji je počeo formiranje svojih odbora po Srbiji, i koji može biti Vučićeva lojalističko-zavetnička izborna platforma. Iz Pokreta je i premijer, a u Skupštini su poslanici opozicione koalicije „Srbija protiv nasilja“ koja više ne postoji. Skupština ne oslikava „novu normalnost“ u Srbiji”, piše Zoran Panović.
DANICA GRUJIČIĆ ZA NEDELJNIK: PALA SAM NA VUČIĆEVE FORE
Ana Mitić i Dušan Telesković razgovarali su sa nekadašnjom ministarkom zdravlja, profesorkom Danicom Grujičić, koja im je otkrila kako je došlo do njenog ulaska vladu, šta je bila „kap koja je prelila čašu“ i dovela do njenog istupanja iz vlade, a potom i javnog odbacivanja svih veza sa SNS-om i zauzimanja stava protiv trenutne vlasti.
Profesorka Grujičić govorila je i o trenutnom premijeru, profesoru Đuri Macutu, njegovoj nemogućnosti da se odupre pritiscima, stanju u zdravstvu, kao i o odnosu sa ministrima Malim i Lončarom nakon što je poništila tender za nabavku sanitetskih vozila – na koji se javio samo jedan ponuđač.
“Svi mi koji smo zaista verovali i Vučiću i SNS-u, imamo pravo da se osećamo prevareno ili da budemo ljuti. Dobro, ima pravo i opozicija, ali opozicija mu nikad nije verovala, ona nije pala na njegove fore, mi jesmo. Ja sam bila ta koja mu veruje, ispričala je prof. dr Danica Grujičić, na prošlim izborima prva na listi Srpske napredne stranke”, pišu Ana Mitić i Dušan Telesković.
VEČERA VELIKIH APETITA: TRAMP I TEHNOLOŠKI KREM AMERIKE
Miša Brkić analizira sastanak američkog predsednika Donalda Trampa i tehnoloških magnata Silicijumske doline koji se dogodio 4. septembra u Beloj kući. Ovom sastanku su prisustvovali direktori najvažnijih teholoških firmi, preko već etabliranih giganata poput Majkrosofta, Fejsbuka, AMD-a i Gugla (Alfabet), na večeri priređenoj u Beloj kući za stolom su se nalazili i šefovi kompanija specijalizovanih za razvoj veštačke inteligencije poput osnivača OpenAI-a Sema Altmana, Safre Kac iz Orakl-a, Šajama Sankara iz Palantir-a. Sve u cilju razvoja plana koji će američki program razvoja veštačke inteligencije podići na, za sve druge, nedostižan nivo.
“Predsednik Donald Tramp ugostio je na večeri menadžere i vlasnike tridesetak najvećih tehnoloških kompanija da bi „ćaskali“ o planovima za američko globalno liderstvo u veštačkoj inteligenciji. Domaćin se raspitivao o visini investicija, a gosti o državnim olakšicama. Večera u Beloj kući smatra se strateškim zaokretom Silicijumske doline prema republikancu Trampu i dokazom da tehnologija nije gadljiva na ideologiju”, piše Miša Brkić.
SEDE PUTIN, GILGAMEŠ I SI ĐINPING…
Zorica Marković piše o zanimljivom trenutku zabeleženom na sastanku trojice lidera, Vladimira Putina, Si Đingpinga i Kim Džong Una u Pekingu, gde su lideri razgovarali ni manje ni više nego o večnom životu. „Vrući mikrofon“ snimio je razgovor trojice lidera, koji su diskutovali svoju „mladolikost“ (premda su i Putin i Si duboko zagazili u osmu deceniju), kao i načine na koji životni vek može biti produžen uz pomoć biotehnoloških dostignuća.
“Geopolitika i dugovečnost izgleda da idu ruku pod ruku u zemljama u kojima nema smenjivosti vlasti. Ali budimo pošteni: nije želja za dugim i kvalitetnim životom nešto ekskluzivno – svakako ne za vladare Rusije i Kine – niti je to nešto novijeg datuma”, piše Zorica Marković.
NEMA VINA, NEMA DUM-DUM: ZABORAVLJENE ISTORIJE PRVOG SVETSKOG RATA
Petar Todorov, istoričar na Institutu za nacionalnu istoriju u Skoplju piše o predstojećem obeležavanju istorije Prvog svetskog rata 15. septembra, kao i o kulutri sećanja na borbe i stradalništvo koje su se odigrale na ovim prostorima pre 111 godina. Todorov se osvrće na izostanak obeležavanja ovih događaja u pojedinim evropskim zemljama, konkretno u Severnoj Makedoniji, a takođe nam donosi priče o ljudima i njihovim svakodnevnim naporima za vreme, do tada, najvećeg rata u istoriji sveta.
„Tikvešija je danas, između ostalog, poznata i po živopisnoj prirodi, čistom vazduhu i proizvodnji odličnog vina. Danas još uvek postoje neispričane priče iz istorije Prvog svetskog rata. Pogotovu one koje se tiču odnosa između vojnika i lokalnog stanovništva. Tačno su u tikveškim selima u dolini Bošave i visoravni Vitačevo, posle bitke na Dobrom polju, srpska i francuska vojska nakon tri godine rovovskog rata, visoko u planinama napravile proboj čime je postignut kraj rata u ovom delu Evrope. U ovaj kraj, koji je bio pogođen ratnim dejstvima za vreme balkanskih ratova, u jesen 1915. godine vojske su opet došle“, piše Petar Todorov.
O SRBIMA I HRVATIMA JOŠ JEDNOM: SENTIMENTALNA ISTORIJA U RASKORAKU
Milan St. Protić u ovonedeljnom tekstu obraća posebnu pažnju na, kako kaže, raskorak između stvarnih istorijskih događaja i fenomena i „sentimentalne istorije“ koji laici i priučeni istoričari oblikuju na osnovu svojih preferencija, eliminišući sve što ne odgovara njihovom narativu.
“Laiku koji bi da se meša u istoriju, kao i priučenom istoričaru, događa se jedna fundamentalna pogreška. Ta je pogreška metodološke prirode, ali joj je uzrok ideološko uverenje. Reč je o projekciji sadašnjosti u prošlost na osnovu vrednosnih ocena. Ono što im se ne sviđa, ili protiv čega su u njihovom vremenu, vezuju za negdašnji, najčešće pogrešan, uzrok od pre stotinu i više godina”, piše Milan St. Protić.
KAKO SE KIRIL ZAMONAŠIO ZBOG NIKA KEJVA
Branko Rosić piše o koncertu Nika Kejva, svetski renomiranog muzičara, organizovanom u Skoplju provodeći nas kroz svoje sećanje na njegov prvi koncert održan u beogradskom SKC-u. Sala Studentskog kulturnog centra je pre 35 godina pulsirala energijom publike, premda će Kejv svoju popularnost steći tek narednih godina. Ipak, za jednog čoveka, muzika Nika Kejva nije značila samo puko uživanje u zvucima instrumenta i rečima pesme, već i put ka Bogu i pronalaženju svoje vere.
“Trideset i pet godina od kada sam prvi put video Nika Kejva preko falsifikovane ulaznice, ponovo sam se našao na njegovom koncertu ali u Skoplju. Tamo sam sreo čoveka koji se zbog Kejva zamonašio i australijskog ambasadora u Beogradu i setio se kako je moj poslednji kontakt sa Teofilom Pančićem bila rasprava treba li se ili ne spustiti sa Kejvom na beogradsku reku prošle godine i čuti njegov klasik „The Ship Song“, piše Branko Rosić.
NOVI NEDELJNIK JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 11.SEPTEMBRA I PREKO NSTORE.RS
Nedeljnik 713
Post Views: 23
