Rana životna iskustva mogu imati trajan uticaj na to kako se ponašamo u seksualnim i romantičnim vezama u odraslom dobu.
Na primer, naši stilovi vezivanja koji se formiraju u detinjstvu mogu uticati na osobine koje tražimo kod partnera, lakoću s kojom možemo negovati poverenje i intimnost, kao i način na koji se ponašamo u konfliktnim situacijama.
Pored dinamike vezanosti, još jedno rano iskustvo koje potencijalno može uticati na zadovoljstvo i uspeh dugoročne veze jeste parentifikacija. Kada neko počne da preuzima roditeljsku ulogu u mladim godinama, to može dovesti do toga da kasnije u životu počne da preuzima roditeljske uloge u svojim romantičnim vezama i brakovima, piše psiholog i istraživač Džastin Lemiler, autor pokasta „Mitovi o seksu“, za Psychology Today.
I tu jedan partner preuzima ulogu „roditelja“, a drugi „deteta“.
Šta je „parentifikacija“?
Parentifikacija se događa kada deca u suštini preuzmu roditeljsku ulogu u odnosu na svog staratelja, prezimajući odgovornosti ili zadatke koji su razvojno neprikladni za njih. Ovo može imati mnogo različitih oblika, ali može uključivati stvari kao što je to da se od dece traži da preuzmu veći deo brige o svojoj mlađoj braći i sestrama, da pomognu roditeljima da se nose s teškim emocijama ili da služe kao poverljivi ljudi, da pomognu u porodičnom budžetu i finansijama ili da preuzmu veliku količinu kućnih poslova.
U ovakvim situacijama deca ne samo da preuzimaju mnogo zadataka koji bi obično bili odgovornost staratelja, već njihovi napori često ostaju neprimećeni i necenjeni. Neke od psiholoških posledica ovoga su da deca u roditeljskim ulogama mogu naučiti da potiskuju sopstvene emocije, postanu previše nezavisna i veruju da se zaista mogu osloniti samo na sebe.
Uticaj na veze
U epizodi podkasta „Seks i psihologija“, ovaj psiholog je razgovarao sa seksualnom terapeutkinjom dr Kejt Balestrijeri o drugim načinima na koje parentifikacija može uticati na odnose odraslih. Kada deca preuzmu roditeljske uloge rano u životu, često se kasnije nađu u ulozi roditelja sa svojim partnerima. Kada jedan partner upadne u ulogu „roditelja“, a drugi u ulogu „deteta“, to takođe može biti štetno za njihov intimni život. Može dovesti do ogorčenja, umora i iscrpljenosti i čak smanjiti želju za seksom. Ako stalno treba podsećati partnera šta treba da uradi, čistiti za njim ili ga „spremati“ za krevet ili posao, to može dodatno da naruši intimnost i želju.
Kako to popraviti?
Dr Balestrijeri predlaže otvoren razgovor sa partnerom i o načinima da se stvari preraspodele među njima. Međutim, ako to ne dovede do promene i ostanete u „roditeljskoj“ ulozi, predlaže da razmotrite koje zadatke ste spremni da prekinete kako biste podstakli partnera da preduzme inicijativu. Možda će u početku biti nelagodno, ali može dovesti do promene. Ali, ako je stvar mnogo duboka, bračni terapeut može biti koristan.
Post Views: 16
