„Masovna psihogena bolest“ na Hitrouu: Više od 20 osoba sa simptomima, panika na aerodromu

Panika je vladala na londonskom aerodromu Hitrou kasno juče popodne nakon što je 21 osobi pozlilo u Terminalu 4. Zbog sumnje na opasne materije, deo aerodroma je evakuisan, ali službe za hitne slučajeve nisu pronašle tragove štetnih supstanci nakon detaljne pretrage, javlja Gardijan.

Izvor iz Metropolitanske policije kasnije je sugerisao da bi to mogao biti slučaj masovne histerije, stav sa kojim se slažu i neki stručnjaci. „Ono što se dogodilo na Hitrou je gotovo sigurno epizoda masovne psihogene bolesti zasnovane na anksioznosti“, rekao je dr Robert Bartolomju, sociolog sa Univerziteta u Oklandu i stručnjak za ovu temu, preneo je Index.hr.

Šta je masovna psihogena bolest?

Iako termin „masovna histerija“ može podsećati na srednjovekovne plesne pošasti, takvi događaji nisu nepoznati u savremenom svetu. Danas se koriste termini „masovna psihogena bolest“ ili „masovna sociogena bolest“, a javljaju se u dva glavna oblika: motornom i anksioznom.

Primer prvog tipa dogodio se 2011. godine u srednjoj školi Leroj u Njujorku, gde su učenici pokazivali tikove poput trzanja i grčeva. Iako su se plašili toksina iz okoline, stručnjaci su dijagnostikovali situaciju kao masovnu psihogenu bolest. „Ove epidemije se javljaju u atmosferi anksioznosti koja može trajati nedeljama ili mesecima. Produženi stres remeti živce i neurone koji šalju poruke iz mozga“, objasnio je Bartolomju.

Simptomi se uklapaju u obrazac

Slučajevi zasnovani na anksioznosti obično su izazvani iznenadnom percepcijom toksičnog agensa, kao što je nepoznati miris. „Uobičajeni simptomi uključuju glavobolju, ubrzano disanje, vrtoglavicu i nesvesticu“, rekao je Bartolomju, dodajući da se epizode ​​javljaju iznenada, a žrtve se često oporavljaju u roku od nekoliko minuta. Upravo se to dogodilo na Hitrou, veruje on.

„Uvek kažem da morate istražiti pre nego što postavite dijagnozu masovne psihogene bolesti. Službe su odmah otišle tamo i testirale se, a testovi su bili negativni. Imali smo brz početak i oporavak i benigne, prolazne simptome“, rekao je. Dodao je da sumnja da je osoba koja je prebačena u bolnicu verovatno imala postojeće stanje i da je to urađeno iz predostrožnosti.

Nije izolovan slučaj

Ovo nije prvi put da je aerodrom povezan sa ovakvim incidentom. Bartolomju je istraživao slučaj na aerodromu u Melburnu 2005. godine, kada se 57 ljudi razbolelo nakon što su prijavili „gasoviti miris“. Studija iz 2010. godine otkrila je da značajan broj prijavljenih hemijskih incidenata zapravo može biti epizoda masovne psihogene bolesti.

Profesor ser Sajmon Veseli sa Kings koledža u Londonu rekao je da je „malo rano“ za izvođenje bilo kakvih konačnih zaključaka o aerodromu Hitrou, ali je dodao: „Ako se od svega ovoga ne dobije ništa, onda da, ovo bi mogla biti epizoda onoga što sada nazivamo masovnom sociogenom bolešću.“

Bartolomju je naglasio da to nije mentalni poremećaj. „Najbolje se može opisati kao kolektivni stresni odgovor zasnovan na verovanjima. Svi imamo verovanja, stoga smo svi potencijalne žrtve. Nije ‘sve u njihovim glavama’ u smislu da ne doživljavaju stvarne simptome“, zaključio je.