Dojče vele o smenama u bezbednosnim službama Srbije: Uvod u jaču represiju?

Smena komandanta Specijalne antiterorističke jedinice Spasoja Vulevića i najava Aleksandra Vučića da će toga biti još, uvod su u punu kontrolu bezbednosnih službi i jaču represiju u Srbiji, ocenjuju sagovornici DW.

Spasoje Vulević smenjen je 5. juna s mesta komandanta Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a Srbije. U izjavi za agenciju Beta on je 7. septembra objasnio da je napravljena nova sistematizacija radnih mesta u MUP-u i da su mu ministar Ivica Dačić i direktor policije Dragan Vasiljević saopštili da više neće voditi SAJ jer predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne želi da ima oružanu formaciju koja nije pod njegovom „apsolutnom kontrolom“. Dodao je i da mu je ponuđeno mesto savetnika ministra unutrašnjih poslova, ali da je to odbio i odlučio da ode u penziju.

„Način smene komandanta SAJ-a govori da nije reč o profesionalnim, već o političkim razlozima, odnosno želji da se u potpunosti politički kontroliše svaka oružana formacija u zemlji“, kaže za DW naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Luka Glušac, u čijem su fokusu istraživanja i pitanja demokratske civilne kontrole sektora bezbednosti.

On podseća da je SAJ „najelitnija i najobučenija jedinica u policiji, s najtežim uslovima za prijem pripadnika“.

„Doskorašnji komandant očigledno nije na zadovoljavajući način iskazivao lojalnost režimu. Autoritarna vlast traži potpunu potčinjenost režimu, a ne zakonu, pa su pretnja oni kojima je zakon draži“, kaže Glušac.

„Administrativni trik iz repertoara loše uprave“

Odgovarajući na pitanje DW-a šta bi bili opravdani razlozi za smenu komandanta SAJ-a, Glušac navodi da do smene rukovodilaca u sistemu državne uprave, pa i policijskih službenika na najvišim pozicijama, „može doći isključivo posle složenog procesa utvrđivanja neprofesionalnog ili nesavesnog rada“.

„Pošto je to zahtevan proces, u kojem se moraju dokazati razlozi za smenu, nekad se pribegava administrativnom triku iz repertoara loše uprave – promeni Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta. Tada se za poziciju koju neko zauzima, a želi se skloniti, propisuju drugačiji uslovi od postojećih, koje dato lice ne ispunjava. Time se otvara pravna mogućnost da se to lice ukloni s te pozicije. Kao ’utešna’ nagrada, komandantu SAJ-a ponuđeno je mesto savetnika ministra – formalno visoka, a suštinski beznačajna funkcija, koja je i kreirana za takve prilike“, navodi Glušac.

Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović skreće pažnju da je Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta tajni dokument.

„Dakle, mi kao javnost ne možemo da znamo šta u tom dokumentu piše. Znamo da se on poslednjih nekoliko godina često menjao, a i da je skoro ponovo promenjen. Imamo najavu da će tom poslednjom promenom biti široko otvorena vrata za zapošljavanje ljudi koji baš ne bi trebalo da rade u policiji“, navodi Petrović.

„Tek dolaze prave i velike smene“

Istog dana kada je Vulević izjavio da je na njegovu smenu uticao Vučić, ministar Dačić je saopštio da je Vulević stekao uslove za odlazak u penziju u martu prošle godine i da mu je tada odobren nastavak službe.

„Pukovnik Vulević nas je obavestio da je doneo odluku da ide u penziju i to je njegov lični zahtev, bez bilo kakvih uticaja sa strane“, naveo je Dačić. Dodao je da je „apsolutno suludo mešati bilo koga van MUP-a u pitanja radnih odnosa u Ministarstvu, a naročito predsednika Vučića“.

Dačić je saopštio da je Vulević stekao uslove za odlazak u penziju u martu prošle godine i da mu je tada odobren nastavak službe.

I Vučić je 7. septembra, u izjavi novinarima tokom skupa „Građani protiv blokada“ u Borči, odbacio teze da je uticao na smenu Vulevića, ali je i dodao da je „dobro što je on smenjen“. Odmah potom je, kao da je rekao ono što nije želeo, dodao da zapravo ne zna da li je Vulević smenjen ili „traži penziju“.

Na kraju, Vučić je rekao: „Vreme odgovornosti dolazi. Ovo i nisu smene. Tek dolaze smene, prave i velike i biće ih mnogo.“

Smena glavne inspektorke Poreske policije

Pre nekoliko dana smenjena je i pomoćnica direktora i glavna inspektorka Poreske policije Nada Novosel. Prema pisanju nedeljnika Radar, ona je, kao pomoćnica direktora, postavila inspektore Poreske policije, u članove Udarne grupe za istragu korupcije u vezi sa padom nadstrešnice u Novom Sadu. Tu grupu vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), po čijoj odluci su početkom avgusta, između ostalih, za korupciju okrivljena i dva bivša ministra građevinarstva – Tomislav Momirović i Goran Vesić.

Penzionisani inspektor policije Predrag Simonović za DW ocenjuje da su „hapšenja zbog pronevere više od 100 miliona dolara pokazala ranjivost hobotnice“.

„Te smene i napadi na TOK služe da preventivno deluju i disciplinuju one koji bi možda pomislili da rade nešto iz svog domena, a bez znanja vrha vlasti“, kaže Simonović.

On navodi da su, prema njegovim saznanjima, u MUP-u smenjeni „gotovo svi rukovodioci Sektora unutrašnje kontrole“ i da veruje da se spremaju smene i u Upravi kriminalističke policije. Portal nova.rs nezvanično je saznao da je razrešen dužnosti i načelnik Službe za kriminalističko-obaveštajni rad Dalibor Pavić.

„Indikator dalje državne represije“

Predrag Petrović podseća da je „predsednik Srbije i pre nekoliko meseci najavio smene u policiji i u tužilaštvu zato što nije zadovoljan njihovim radom“.

„Mogli smo da vidimo da je policija (tokom protesta) koristila prekomernu silu i da je zabeležen niz neprofesionalnog postupanja. To je kroz neko nategnuto tumačenje zakona možda moglo da se opravda – ali ni to Vučiću nije dovoljno. On želi apsolutnu, bespogovornu lojalnost i kontrolu nad bezbednosnim aparatom. Možemo da vidimo da se vlast sprema za odlučniji obračun s ljudima koji protestuju i koji ga kritikuju. Sve ovo predstavlja vrstu pripreme za povećanu represiju prema demonstrantima“, smatra Petrović.

On pritom skreće pažnju da je SAJ jedinica zadužena za antiteroristička dejstva: „Vlast u Srbiji u poslednja dva meseca ljude koji protestuju intenzivno označava kao teroriste. Možete da zaključite gde to vodi“, kaže direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Luka Glušac podseća da je sistem podele vlasti „s razlogom postavljen kao osnovno ustavno načelo“.

„Bez njega nema demokratije. Ono je brana samovolje i diktature. Kada se u praksi ta ravnoteža izgubi, a moć koncentriše u rukama jedne funkcije, odnosno čoveka, onda nema više govora o demokratiji. U situaciji kada građani mesecima otvoreno protestuju protiv sistemske korupcije i urušavanja institucija, ovakvi potezi se mogu čitati i kao indikator dalje državne represije, ali i kao signal straha koji se uvukao u redove vladajuće vrhuške“, zaključuje za DW naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Luka Glušac.