Ruski predsednik Vladimir Putin stigao je u Kinu na regionalni samit koji se otvoreno promoviše kao suprotstavljanje zapadnom modelu vladavine, okupljajući lidere koji predstavljaju značajan deo svetske populacije.
Ovaj susret predstavlja demonstraciju snage i alternativnog viđenja globalnih odnosa.
Okupljanje na Istoku
Kineski i ruski mediji potvrdili su dolazak Putina u Tijandžin, gde se održava samit Šangajske organizacije za saradnju.
Događaj je privukao impresivnu listu učesnika, među kojima su iranski i turski predsednici, Masud Pezeškijan i Redžep Tajip Erdogan, kao i indijski premijer Narendra Modi.
Očekuje se prisustvo oko 20 lidera, uz zvaničnike brojnih međunarodnih i regionalnih organizacija, što samitu daje globalni značaj.
Vojna parada i susreti na marginama
Neki od učesnika, uključujući Putina i Pezeškijana, pozvani su da produže boravak kako bi prisustvovali velikoj vojnoj paradi u Pekingu, organizovanoj povodom 80 godina od pobede Kine nad Japanom u Drugom svetskom ratu.
Posebnu pažnju privlači dolazak severnokorejskog lidera Kim Džong Una, koji retko napušta svoju zemlju, a koji će stajati uz kineskog predsednika Si Đinpinga.
Severna Koreja je postala ključni saveznik Rusije u ratu protiv Ukrajine, a zapadne obaveštajne službe tvrde da je Pjongjang poslao hiljade vojnika kao podršku Moskvi.
Mogućnost direktnog sastanka Putina i Kima još uvek nije zvanično potvrđena.
Diplomatska agenda u senci globalnih kriza
Samo dve nedelje nakon sastanka sa Donaldom Trampom, Putin će u Pekingu razgovarati sa svojim ključnim saveznikom, Si Đinpingom.
U Tijandžinu ga očekuju razgovori o ratu u Ukrajini sa turskim kolegom, o nuklearnim pitanjima sa predsednikom Irana, kao i sastanak sa indijskim premijerom.
Uoči samita, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarao je telefonom sa Modijem, izrazivši nadu da će se u Kini razgovarati o primirju.
U međuvremenu, Kina insistira na neutralnosti, optužujući Zapad da produžava sukob naoružavanjem Ukrajine, dok kineski predsednik odnose sa Rusijom opisuje kao strateški najvažnije u današnjem svetu.
Šangajska organizacija kao kontrateža NATO-u
Šangajska organizacija za saradnju, koja okuplja deset zemalja članica i šesnaest partnera, predstavlja polovinu svetskog stanovništva i gotovo četvrtinu globalnog BDP-a.
Ona se sve otvorenije pozicionira kao kontra-teža NATO savezu.
Kina je uoči samita promovisala model multilateralizma koji je „daleko od mentaliteta hladnog rata“.
Ovo je najveći samit organizacije od njenog osnivanja 2001. godine, a održava se u kontekstu brojnih kriza koje direktno pogađaju njene članice, od trgovinskog sukoba SAD sa Kinom i Indijom, do rata u Ukrajini i nuklearnih tenzija sa Iranom.
