„Tramp je odabrao da ne okonča horor u Gazi“: Autorski članak Ed Dejvija za Gardijan

Majka koja drži dečaka toliko izgladnelog da mu se vidi kostur. Beživotna tela dece ubijene dok su stajala u redu za vodu. Ove slike, i bezbroj drugih, užasnule su svet u proteklim mesecima. Humanitarna kriza u Gazi mora da prestane. Glad mora da se okonča. Taoci moraju da se vrate svojim kućama.

Postoji jedan čovek, više od bilo kog drugog, koji ima moć da to učini mogućim. Jedan čovek koji bi mogao da uzme telefon i pozove Benjamina Netanjahua, premijera Izraela, i kaže mu da okrene kurs i prekine blokadu pomoći, koja uzrokuje nezamislivu patnju i glad.

Jedan čovek koji bi mogao da iskoristi svoj uticaj na Katar i druge zalivske države kako bi pomogao da se hitno postigne oslobađanje talaca koje drži Hamas, piše u autorskom članku za Gardijan predsednik Liberalnih demokrata Ed Dejvi.

Donald Tramp bi mogao sve to da uradi već danas, ako bi to želeo. On ima više moći nego bilo ko drugi da konačno iznudi prekid vatre i postavi Izrael i Palestinu na put ka trajnom miru, kroz rešenje o postojanju dve države.

Ali, do sada je odlučio da to ne učini. Umesto toga, pružio je punu podršku Netanjahuu. Prošle nedelje, dok se hvalio navodnim uspehom da je „zaustavio šest ratova“, Tramp je izjavio da je Ukrajina „jedini preostali“, pokazujući da čak ni ne smatra ono što se dešava u Gazi ratom koji želi da zaustavi.

Za tri nedelje, Tramp će stići u Ujedinjeno Kraljevstvo u okviru svoje druge državne posete, koja će uključiti i državni banket u dvorcu Vindzor, gde će mu domaćin biti kralj Čarls.

Jedna od većih časti koje imam kao lider svoje partije jeste što moja supruga, Emili, i ja dobijamo pozive da prisustvujemo državnim banketima. Poziv od kralja je ogromna čast, i veoma ozbiljno shvatam svoju dužnost prema našem suverenu.

Kao poslanik, svečano sam se zakleo pred svemogućim Bogom da ću biti veran i odan Njegovom Veličanstvu kralju Čarlsu, njegovim naslednicima i potomcima. Odbiti ovakav poziv je protivno svemu u šta verujem.

Ali nakon dugog i ozbiljnog razmišljanja i molitve sa Emili, došao sam do zaključka da u ovom slučaju moram da odbijem poziv.

Ovo nema veze sa mnogim drugim stvarima s kojima se duboko ne slažem s predsednikom Trampom. Smatram da je Kir Starmer u pravu što odlučuje da s njim razgovara, iako bih voleo da bude oštriji prema Trampu, od carina do Vladimira Putina.

Još u januaru sam tvrdio da bi trebalo da iskoristimo ponudu državne posete – nešto što Tramp očajnički želi – kao polugu pritiska da ga nateramo da uradi pravu stvar. Verujem da su SAD važan saveznik, bez obzira ko se nalazi u Beloj kući, i snažno verujem da treba sedeti za istim stolom i pregovarati, bez obzira na neslaganja.

Ali sada se sve svodi na sledeće: bojim se da bi Tramp mogao da dođe u našu zemlju, bude počašćen raskošnom večerom u jednoj od naših najlepših palata, a da mu niko ne kaže da upravo on ima moć da zaustavi užasnu glad, smrt i zatočeništva u Gazi.

I da niko ne iskoristi taj trenutak da zahteva od predsednika SAD da uzme telefon, pozove Netanjahua i Katarce i učini ono što je ispravno.

Osećam odgovornost da učinim sve što mogu da se ljudi u Gazi ne zaborave usred sve te pompe i ceremonije, i da Ujedinjeno Kraljevstvo jasno stavi do znanja da Tramp ima ličnu odgovornost da pomogne u postizanju mira između Izraela i Palestine.

Bojkot državnog banketa nije nešto što sam ikada želeo da uradim, ali verujem da je to jedini način da pošaljem poruku i Trampu i Starmeru da ne mogu zatvoriti oči i praviti se da ovo ne postoji, poručuje Dejvi.

Donald Tramp mora da deluje sada kako bi okončao humanitarnu katastrofu u Gazi i oslobodio taoce.