Oni koji piju kafu uživaju u njenom ukusu i u tom osećaju koji im daje svakodnevna rutina, ali i brzom naletu energije koji ona pruža. Nova studija, međutim, pokazuje da kafa pruža i više od toga – može da pruži mnogo dugoročniju korist u vidu zdravog starenja, kako je predstavljeno na godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu, piše Njujork tajms.
O kafi se često spekuliše i o njenim benefitima ili štetnostima prekomerne upotrebe, ali ova studija, koja nije recenzirana niti još objavljena, sprovedena je po rigoroznim uslovima na 47.000 žena koje su praćene dugi niz godina. Ona potvrđuje dosadašnje dokaze koji povezuju kafu s dužim životnim vekom i raznim zdravstvenim benefitima, uključujući niži rizik od određenih hroničnih bolesti.
Treba ipak pomenti da je studija imala ograničenja, uključujući i to da je opservaciona i da nije mogla da dokaže uzrok i posledicu.
Ipak, ovi rezultati koji povezuju kafu sa zdravijim starenjem nisu ni prvi niti iznenađujući, kaže profesorka nutricione epidemiologije sa Univerziteta Tafts Fang Fang Žang, koja nije učetvovala u studiji. „Podaci su prilično dosledi da je pijenje kafe zapravo korisno.“
ŠTA JE ISTRAŽIVANJE OTKRILO?
Istraživači su u ovoj studiji pratili 47.000 medicinskih sestara tokom nekoliko decenija, počev od 1970-ih. Svakih nekoliko godina, žene su odgovarale na detaljna pitanja o svojoj ishrani, uključujući koliko kafe, čaja i gaziranih napitaka poput koka-kole ili pepsija piju. Zatim su naučnici 2016. godine ispitali koliko je žena i dalje živo i ispunjava postavljenu definiciju „zdravog starenja“.
Nešto više od 3.700 žena je ispunjavalo te kriterijume: imalo je 70 i više godina, prijavile su dobro fizičko i mentalno zdravlje, bez kognitivnih oštećenja ili problema s pamćenjem, bez 11 mogućih navedenih hroničnih bolesti kao što su kancer, dijabetes tipa 2, srčana oboljenja, bubrežna oboljenja, Parkinsonova bolest i multipla skleroza.
Istraživači su tražili korelaciju između toga koliko su kofeina žene obično unosile kroz dnevni unos kafe u periodu između 45 i 60 godina i njihove verovatnoće zdravog starenja. Nakon prilagođavanja drugim faktorima koji bi mogli uticati na starenje kao što su način ishrane, vežbanje i činjenica da li koriste duvan ili ne, one koje su unosile najviše kofeina imale su 13 odsto veće šanse za zdravo starenje od onih koje su konzumirale najmanje kofeina (što je ekvivalentno manje od jedne šoljice dnevno).
Istraživači su otkrili da konzumiranje čaja ili kafe bez kofeina nije povezano sa zdravim starenjem. To može biti zato što su učesnici studije generalno konzumirali manje čaja ili kafe bez kofeina uopšte, pa je možda bilo manje šansi da istraživači otkriju koristi povezane s njima, kaže Sara Mahdavi, vanredna profesorka nutricionih nauka na Univerzitetu u Torontu, koja je vodila studiju.
Čaj i kafa bez kofeina takođe sadrže manje kofeina, a čaj ima drugačija biljna jedinjenja od obične kafe, tako da i to može objasniti rezultate, dodala je.
Pijenje gaziranih napitaka, još jednog potencijalnog izvora kofeina, povezano je sa značajno smanjenim šansama za zdravo starenje.
Dr Mahdavi je upozorila da iako je pijenje kafe povezano sa zdravim starenjem, to ne znači da će veći broj šoljica kafe koristiti svima, niti da je to zdravo.
ŠTA DRUGA ISTRAŽIVANJA SUGERIŠU?
Mnoge druge studije su povezale redovno pijenje kafe sa manjim rizikom od rane smrti. U studiji sprovedenoj na više od 46.000 Amerikanaca objavljenoj u maju, dr Žang i njene kolege su otkrili da su oni koji su konzumirali jedno do tri šoljice kafe dnevno imali oko 15 procenata manje šanse od smrti u narednih devet do jedanaest godina u odnosu na one koji nisu pili kafu. Ta korist je nestala kod onih koji su rekli da u kafu dodaju više od oko pola kašičice šećera u kafu ili više od jednog grama zasićenih masti (što je ekvivalentno oko jednoj kašiki mlečnog krema od 10 do 12 procenata masti ili 3,5 kašike punomasnog mleka) po šoljici kafe.
Istraživanja su takođe pokazala da osobe koje redovno piju kafu imaju manji rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, Parkinsonove bolesti, bolesti jetre, osteoporoze i nekih vrsta raka.
Ovakve studije ne mogu dokazati uzrok i posledicu, rekao je Aladin Šadjab, vanredni profesor javnog zdravlja i medicine na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu. Ali, pošto su koristi povezane s kafom toliko dosledne, malo je verovatno da se one mogu u potpunosti objasniti drugim aspektima života osobe, rekao je dr Žang. Ako ništa drugo, pijenje kafe je često povezano s nezdravim navikama, poput pušenja i manje vežbanja. Činjenica je da vidite koristi nakon što se uzmu u obzir ove razlike, znači da kafa verovatno pomaže, kaže dr Žang.
KAKO KAFA MOŽE DA ZAŠTITI VAŠE ZDRAVLJE?
Istraživači nisu sasvim sigurni zašto je kafa korisna. To je pomalo misterija, kaže Merilin Kornelis, vanredna profesorka preventivne medicine na Meicinskom fakultetu Nortvestern Fajnberg.
Studije na miševima su pokazale da kofein može da poboljša pamćenje i zaštiti moždane ćelije od oštećenja, a one na ljudima su našle vezu kod smanjenja rizika od Parkinsonove bolesti.
Kafa sadrži stotine hemijskih jedinjenja, od kojih neka mogu da smanje upalu i spreče oštećenja ćelija, kaže dr Mahdavi. Druga istraživanja pokazuju da i kafa bez kofeina ima benefita kod smanjenja rizika od dijabetesa tipa 2 i drugih stanja, dok je čaj zaista koristan po zdravlje srca i duži životni vek generalno.
Znači, najvažnije je da, kad pijete kafu ne dodajete previše pavlake tj. mlečnog krema ili šećera, kaže dr Žang. Ako ne pijete kafu, nema potrebe da počnete da je pijete jer kod nekih može ometati san ili čaj da izazove anksioznost ili nervozu, možda i glavobolju (migrenu). Postoji mnogo drugih načina za dugovečnost, kao što su zdrava ishrana, redovno vežbanje, dovoljno sna i aktivan društveni život.
Post Views: 37
