Srpska privreda je i tokom 2024. godine, desetu godinu zaredom, poslovala pozitivno, ostvarivši ukupan neto dobitak od 866,3 milijarde dinara.
Ipak, i pored otpornosti na brojne geopolitičke i ekonomske izazove, konačni rezultat je za 9,9 odsto niži u odnosu na 2023. godinu, pokazuje Godišnji izveštaj o poslovanju privrede koji je upravo objavila Agencija za privredne registre (APR).
Detaljna analiza ukazuje na dva trenda: dok je osnovno poslovanje kompanija ostalo snažno, negativni uticaji iz finansijskih aktivnosti, pre svega skuplji krediti i kursne razlike, značajno su umanjili konačnu zaradu.
Kako je finansijski rezultat umanjio ukupnu zaradu
Ključni nalaz izveštaja jeste da je osnovna delatnost privrednih subjekata bila uspešna. Poslovni dobitak, koji predstavlja razliku između prihoda i rashoda iz glavne delatnosti, porastao je za 2,7 odsto i dostigao 1.292 milijarde dinara.
Glavni uzrok smanjenja ukupne neto dobiti u odnosu na 2023. godine, međutim, leži u domenu finansija. Negativan rezultat iz finansijskih aktivnosti produbljen je za 47 odsto i dostigao je 151 milijardu dinara. Istovremeno, segment „ostalih aktivnosti“ je, nakon prošlogodišnjeg dobitka od 9,5 milijardi, u 2024. zabeležio gubitak od 43 milijarde dinara.
Na to su najviše uticali rastući rashodi kamata, koji su se uvećali za 17,9 odsto, na 207 milijardi dinara (blizu 1,8 milijardi evra).
Skuplje zaduživanje i neto gubitak od kursnih razlika u iznosu od 23,6 milijardi dinara (oko 196 miliona evra) umanjili su tako značajan deo profita koji su kompanije stvorile kroz svoj redovan rad.
Trgovina predvodi najuspešnije
Kada se pogledaju pojedinačni sektori, rang lista najuspešnijih jasno pokazuje ko su nosioci privredne aktivnosti. Apsolutno najprofitabilniji sektor i u 2024. godini je trgovina na veliko i malo, koja je ostvarila neto dobitak od 207,6 milijardi dinara.
Odmah iza nje, na drugom mestu, nalazi se prerađivačka industrija sa 176,2 milijarde dinara, uz značajan rast profita od 14,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Visoko treće mesto zauzima rudarstvo sa ostvarenih 143,7 milijardi dinara, dok je građevinarstvo potvrdilo ekspanziju četvrtom pozicijom i dobitkom od 105,4 milijarde dinara.
Dalje na listi najprofitabilnijih slede sektor informaciono-komunikacionih tehnologija sa 66,1 milijardom, saobraćaj i skladištenje sa 31,6 milijardi, i poslovanje nekretninama sa 31,1 milijardom dinara neto dobiti.
dobit u energetici pala za 82 odsto
Najveći pad zabeležen je u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom. Neto dobitak ovog sektora smanjen je sa 138 milijardi na 24,7 milijardi dinara u 2024. godini, što je pad od 82 odsto.
Ovaj dramatičan pad posledica je kombinacije faktora: poslovni dobitak je smanjen sa 180 na 73 milijarde dinara, dok je finansijski gubitak više nego ušestostručen, na 12,2 milijarde.
Posebno je alarmantan preokret u „ostalim aktivnostima“, gde je, nakon dobitka od 112 milijardi dinara u 2023, u 2024. zabeležen gubitak od 20,7 milijardi. Fizički obim proizvodnje u ovom sektoru je opao za 6,5 odsto.
Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija takođe pokazuje mešovite rezultate. Iako je njihov poslovni dobitak porastao za 24,5 odsto, konačni neto profit je pao za 23,8 odsto na 66,1 milijardu dinara.
Javna preduzeća ponovo u minusu
Poseban segment analize odnosi se na poslovanje javnih preduzeća. Nakon što su 2023. godinu završila sa dobitkom od 6,8 milijardi dinara, u 2024. su se vratila u negativnu zonu i zabeležila gubitak od 8,1 milijardu dinara. Ovaj negativan preokret iznosi skoro 15 milijardi dinara.
Kada je reč o kompanijama u stečaju i likvidaciji, one su nastavile da generišu gubitak, koji je u 2024. iznosio 16,1 milijardu dinara, što je neznatno manje nego prethodne godine, ali njihove akumulirane obaveze i dalje predstavljaju opterećenje.
Finansijska stabilnost očuvana
Uprkos navedenim izazovima, finansijska stabilnost privrede nije bila ugrožena, pokazao je izveštaj APR.
Ukupna imovina kompanija porasla je za 7,9 odsto, dok je kapital uvećan za 6,8 odsto. Iako su i obaveze rasle za 7,8 odsto, odnos zaduženosti i sopstvenog kapitala ostao je praktično nepromenjen, što sugeriše održivost finansijske strukture.
Prošle godine je, kako podsećaju u godišnjem izveštaju, zabeležen rast BDP od 3,9 odsto i usporavanje inflacije u odnosu na 2023. na 4,3 odsto, dok je broj zaposlenih u privrednim društvima ostao na nivou od oko 1,3 miliona radnika.
Post Views: 29
