Vučić se apsolutno plaši Novog Sada

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je pobuna građana Novog Sada protiv režima Aleksandra Vučića. Sagovornici su bili Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, i Rade Veljanovski, dugogodišnji profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Omer Karabeg: Da li je Novi Sad u ovom trenutku jedan od najznačajnijih centara građanske pobune u Srbiji?

Bojan Pajtić: Novi Sad verovatno jeste jedan od najznačajnijih centara pobune. Ima i drugih centara. Vidimo šta se dešava u Užicu, Kraljevu, Beogradu, Nišu, Novom Pazaru, širom Srbije. Novi Sad je jedan od centara otpora kako zbog svoje multinacionalne strukture i činjenice da je veliki univerzitetski grad, tako i zbog tragične okolnosti da se ubistvo na železničkoj stanici desilo upravo u ovom gradu i da ljudi to doživljavaju prilično lično. Mnogi Novosađani su poznavali neke od onih koji su stradali, a često su i koristili železničku stanicu.

Kod Novosađana ta tragedija nije samo motiv za borbu protiv korupcije autoritarnog režima zbog čijeg pljačkaškog postupanja ginu ljudi, nego izaziva i osećanje da su svi oni mogli biti žrtve. U tom smislu Novi Sad jeste jedno od žarišta otpora i praktično je nemoguće da se u Novom Sadu održi neki značajniji skup Srpske napredne stranke. Poslednjih osam meseci oni ne mogu da postave nijedan promotivni štand u Novom Sadu. Čim ga postave, građani ga za dva-tri minuta uklone. Već osam meseci na ulicama nema naprednjaka, ako se i pojave, onda je to uz veliko obezbeđenje.

Neki vidovi radikalnijeg otpora počeli su u Novom Sadu i pre tragedije na železničkoj stanici. Podsetio bih na bunt aktivističke grupe Stav na Filozofskom fakultetu i na akciju članova građanskog pokreta Bravo koji su na prošlim izborima upali u kol-centar Srpske napredne stranke odakle su se kupovali glasovi. Logično je da u multinacionalnom Novom Sadu otpor presvučenim radikalima bude nešto veći nego negde drugde.

Najevropskiji grad

Rade Veljanovski: Novi Sad je zaista jedan od najsnažnijih centara građanske pobune ne samo zbog toga što se tragedija, koja je izazvala pobunu u celoj Srbiji, dogodila u Novom Sadu, već i zato što taj grad ima demokratski, proevropski kapacitet. Dobro poznajem Novi Sad jer sam osam godina držao predavanja na novinarskom smeru na Filozofskom fakultetu i uvek sam smatrao da je Novi Sad jedan od naših najevropskijih, možda najevropskiji grad sa ljudima koji na građanski i demokratski način promišljaju prošlost, sadašnjost i budućnost.

Režim je godinama nastojao da smanji taj demokratski i proevropski kapacitet Novog Sada, ali u tome nije uspeo. Logično je da pobune kreću iz velikih gradova – Novog Sada, Beograda, Niša, ali, kao što smo videli proteklih meseci, želja za promenom snažno je prisutna i u malim mestima.

Omer Karabeg: Srpska napredna stranka je dugo vladala Novim Sadom. Dobijala je izbore ne samo za Gradsku skupštinu, nego i za Savete mesnih zajednica. Međutim, danas su u totalnoj defanzivi. Da li su naprednjaci praktično izgubili Novi Sad?

Bojan Pajtić: Ubeđen sam da su izgubili ne samo Novi Sad, nego i celu Srbiju. To će pokazati prvi naredni izbori. A Novi Sad su izgubili do te mere da nikada više neće imati većinu u gradskoj skupštini. Oni ni 2012. godine nisu pobedili na izborima za gradsku skupštinu, već su uspeli da silom i potkupljivanjem preuzmu vlast. U demokratskim uslovima naprednjaci nikada ne bi pobedili u Novom Sadu, pobeđivali su samo u uslovima potpunog medijskog monopola i i kupovinom glasova.

Koliko znamo, kroz sve ove godine u Novom Sadu se kupovalo oko 30.000 glasova. Međutim, u sadašnjim okolnostima pobune neće im vredeti ni kupovina, ni teranje ljudi, koji rade u javnom sektoru, da glasaju za režim. Mislim da su potpuno svesni toga. To pokazuje i činjenica da uz groteskne izgovore ne žele da raspišu izbore za savete mesnih zajednica iako su članovima saveta odavno istekli mandati.

Rade Veljanovski: Da je Srpska napredna stranka u velikoj meri izgubila svoje pozicije i podršku – u to nema nikakve sumnje. Studenti kažu – baba mi gleda N1. Ali nije reč samo o gledanju televizije, već o činjenici da mesecima uz studente na ulice i trgove izlaze i njihovi roditelji i njihove i bake i deke. Buđenje svesti zahvatilo je ogroman broj ljudi što se ranije nije dešavalo. Pomenuto je da se naprednjaci kriju u Novom Sadu, međutim ovde u Beogradu Vojislav Šešelj, koji je idejni otac Aleksandra Vučića, zapretio je ovih dana da će, ako policija ne skloni demonstrante iz glavne ulice u Zemunu, pozvati četnike da počiste sve te ljude.
To je ozbiljna pretnja. Veliko je pitanje da li režim u ovom trenutku sme da krene sa većom represijom. Ja se iskreno nadam da neće, ali očigledno je da takvih ideja ima o čemu govori i Šešeljeva pretnja.

„Separatisti“ i „ustaše“

Omer Karabeg: Režim je pokušao da diskredituje pobunjene studente i građane Novog Sada tako što ih je proglasio vojvođanskim separatistima koji navodno žele da otcepe Vojvodinu od Srbije. Čak je u februaru na mitingu vladajuće stranke u Sremskoj Mitrovici na predlog Aleksandra Vučića aklamacijom usvojena deklaracija o srpskoj Vojvodini da bi se navodno sprečilo njeno otcepljenje. Da li to prolazi u narodu?

Bojan Pajtić: To im ovog puta apsolutno ne prolazi. Ta jeftina demagoška priča ponekad je uspevala kod nekih slojeva stanovništva. Ovoga puta to nije prošlo ni kod njih. Gledao sam izveštaje sa mitinga u Sremskoj Mitrovici gde je usvojena deklaracija o srpskoj Vojvodini. Kada su Vučićevim pristalicama, koji su na miting dovezeni autobusima, novinari postavljali pitanja, njima uopšte nije bilo jasno ko to želi da se otcepi od Srbije. Kad su videli da im ovoga puta ta demagogija ne prolazi, naprednjaci su je veoma brzo napustili. Ali ostalo je nazivanje kritičara režima ustašama.

Što je neko više za građansko društvo i što se više zalaže za etničku toleranciju – to je njima dokaz da nije Srbin, nego ustaša. To je naročito korišćeno protiv ljudi koji nisu srpskog porekla. Takva kampanja vođena je protiv Dinka Gruhonjića, Nedima Sejdinovića, Ane Lalić, Marinike Tepić. Da nije strašno to bi bilo groteskno jer na ovim prostorima ustaša nikad nije bilo. Ali to je vrlo opasno jer neki ostrašćeni fanatik može da nasrne na život tih ljudi kada vidi da ih na Pinku nazivaju ustašama, pa čak ih i sam predsednik države tako naziva.

Rade Veljanovski: Priča o separatistima i ustašama nije spin od juče. To je radio i Miloševićev režim, a sadašnji režim je zapravo kontinuitet tog režima. Takvoj politici se pribegava kada se želi homogenizovati nacija. Kad se takve etikete lepe ljudima, to se čini da bi se oni izopštili iz društva, da ne mogu da se pojavljuju na javnoj sceni i da budu srećni ako nisu iza rešetaka. A što se tiče priče o separatizmu, autonomija Vojvodine je po Ustavu Srbije potpuno legitimna.

Ona ima svoje istorijske, ekonomske, demografske i kulturne korene, a ljudima, koji se zalažu za takvu ustavnu autonomiju, lepe se etikete da su separatisti. Nikada, ni kod jednog od tih ljudi, sa kojima sam godinama sarađivao, nisam osetio da oni žele da izdvoje Vojvodinu iz Srbije. To je apsolutno izmišljena priča kojom vlast hoće da zavede narod.

Nepoželjan

Omer Karabeg: Da li se Vučić plaši Novog Sada i Novosađana? On je najavio da će 5. jula održati miting u Novom Sadu, pa je odustao. Bilo je takođe najava da će se miting na Sretenje održati u Novom Sadu, pa je onda odlučeno da bude u Sremskoj Mitrovici.

Bojan Pajtić: Vučić se apsolutno plaši Novog Sada. U jednom trenutku je nameravao da ode u Institut u Sremskoj Kamenici, dakle u okolinu Novoga Sada, da promoviše nekakve radove i to u potaji. Jedan lekar iz Instituta objavio je na društvenim mrežama da izgleda da Vučić dolazi pošto se oko Instituta odjednom pojavio veliki broj nepoznatih ljudi koji su stigli autobusima. Taj čovek je odmah priveden i poseta je otkazana zbog paničnog straha Aleksandra Vučića. Ja mu zaista ne preporučujem da organizuje bilo kakav skup u Novom Sadu zbog toga što Novosađani zaista fiziološki reaguju i na Srpsku naprednu stranku i na njene funkcionere.