RASKRINKAN MODEL KAKO SE ALBANSKIM ZLOČINCIMA SMANJUJU KAZNE: Pravosudna farsa sudija Specijalnog suda Kosova u Hagu

SPECIJALNI sud Kosova sa sedištem u Hagu postepeno uspostavlja praksu blagih kazni za osuđene bivše pripadnike takozvane OVK zbog ratnih zločina 1998. i 1999. godine na Kosovu i Metohiji. Posle Saljiha Mustafe i drugom osuđenom Albancu Pjeteru Šalji značajno je smanjena kazna, a očekuje se da bude još ublažena.

Foto: Printskrin

Obrazac po kojem rade ove strane sudije već sada se da uočiti. Prvostepena presuda koju izreknu zločincu iz takozvane OVK bude realna i odgovarajuća za teške zločine, koje je počinio i koji su dokazani tokom suđenja. Onda po žalbama drugostepena presuda potvrdi sve te starhovite zločine, zanemarljivo modifikuje poneku činjenicu, okrivljenog proglasi krivim, ali smanji mu prvostepeno izrečenu kaznu. E, onda on ima pravo i da se žali na visinu te pravosnažne kazne, pa mu sudsko veće na kraju smanji i tu ublaženu sankciju. Kazna na kraju bude skoro prepolovljena, ali u praksi ona će biti još manja, jer će svaki osuđenik posle dve trećine izdržane kazne imati pravo da traži uslovni otpust iz zatvora, za šta već nema sumnje da će biti i odobren.

Tako je Saljih Mustafa osuđen na 26 godina zatvora za ratne zločine u logoru u selu Zlaš na Kosovu i Metohiji 1999. godine nad albanskim civilima, koji nisu podržavali takozvanu OVK. Nakon žalbe na presudu kazna mu je smanjena na 22 godine, a posle nove žalbe na visinu kazne osuđen je na 15 godina zatvora. Epilog, kazna mu je umanjena za čak 11 godina. Kako je u pritvoru već pet godina, za još pet, 2030. godine može da traži uslovni otpust posle dve trećine izdržane kazne i da izađe na slobodu posle samo deset godina u zatvoru, na koji je osuđen zbog teških ratnih zločina.

Isti scenario uočava se i kod Šalje. On je za ratne zločine, proizvoljno lišavanje slobode, mučenja i ubistvo nad albanskim civilima u fabrici metala u gradu Kukeš na severu Albanije, koja je pretvorena u ilegalni zatvor, osuđen prvo na 18 godina zatvora. Nakon žalbe na tu presudu kazna mu je pre nekoliko dana smanjena na 13 godina zatvora. Za koji mesec može se očekivati da mu delimično prihvate žalbu i još smanje kaznu.

Ovakvo postupanje sudija u Specijalnom sudu Kosova je skandalozno, a posebno što vrlo upadljivo prilikom izricanja presuda više puta naglašavaju da su to sve izuzetno teška krivična dela.

Posebnu ulogu u ovoj pravosudnoj farsi ima i Specijalizovano tužilaštvo. Oni umesto da se bore i zahtevaju što strože sankcije, aplaudiraju presudi, kojom se Šalji smanjuje kazna. Glavni tužilac Kimberli Vest još kaže: „Pozdravljam žalbenu presudu Pjeteru Šalji, kojom su potvrđene osude po svim navodima, a kazna Šalji modifikovana, kao učvršćivanje vladavine prava. To doprinosi postizanju odgovornosti za teška krivična dela i pravdi za žrtve gospodina Šalje“.

Ovakvom presudom i kaznom Specijalnog suda u Hagu niti ima pravde za žrtve, niti prava, a ponajmanje njegove vladavine. I Šalja nije gospodin, već ratni zločinac i to nad svojim sunarodnicima.

ISTI LONAC, ISTA KUHINjA

ADVOKAT Predrag Milovančević, koji je pred Haškim tribunalom branio okrivljene Srbe, kaže nam da je ovakav isti model, koji se sada primenjuje prema Albancima, ranije korišćen prema optuženim Hrvatima.

– Prvo ih kao osude, pa onda u ponovljenom postupku posle žalbe ih oslobede, primer je Ante Gotovina, ili im smanje kazne. Svi oni su sada na slobodi. To je sve isti lonac i ista kuhinja – kaže nam Milovančević.

PRAKSA I ZA TAČIJA?

OVA praksa Specijalnog suda u Hagu dobija i novu dimenziju kada se zna da se u toj instituciji sudi i četvorici vođa takozvane OVK – Hašimu Tačiji, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju. Oni su optuženi za ratne zločine otmice, zatvaranja, mučenja i ubistva nad stotinama civila, koji nisu učestvovali u neprijateljstvima i oružanom sukobu i to od marta 1998. do septembra 1999. godine na više mesta širom pokrajine Kosova i Metohije i u severnoj Albaniji. U njihovom suđenju učestvuje i više od 150 žrtava.

Inače i ovo, kao i suđenja Šalji i Mustafi prate zastrašivanja svedoka i odavanja identiteta zaštićenih svedoka, na šta su i u sudu već ukazivali, ali ne čini se da se sa takvim delovanjem prestalo.