U novom Nedeljniku, na naslovnoj strani, ekskluzivno i istovremeno: Svetislav Basara i Miljenko Jergović o Thompsonu, nacionalizmu, lošim Srbima, rđavim Hrvatima i d(j)eci komunizma. Kako su unuci partizana postali vikend-ustaše, kako je mržnja postala regionalni sport, a kultura se svela na urlik s bine. Dve zemlje, dva teksta i dva briljantna pisca koji objašnjavaju Balkan danas.
Demokratija ili desno
Ove nedelje, Veljko Miladinović analizira kako srpsko društvo traži izgovore za sopstvenu radikalizaciju kroz poređenja s drugima, dok istovremeno desnica postaje mejnstrim. Kroz fenomen studentskih protesta razmatra se da li su mladi zaista skrenuli udesno – ili su, uprkos svemu, nosioci novog talasa demokratizacije.
„Radikalna desnica uvučena je u mejnstrim i sada je ona brana vlastima od napada sa „druge strane“, koji su sada u njihovoj medijskoj paralelnoj stvarnosti oličeni u „blokaderima“, što je pojam koji obuhvata sve od „dosovaca“, „žutih“, „đilasovaca“, pa sve do današnje opozicije i studenata“, piše Miladinović.
Advokati ne ćute
Otvoreni sukob između advokature i vlasti, dešava se u trenutku kada je pravo dovedeno do ivice urušavanja. Dok advokati brane osnovne slobode i ljudska prava, vlast pokušava da ih razbije i ućutka – jer nezavisna advokatura ostaje poslednja brana pred potpunom kontrolom društva. Napadi na advokaturu postaju deo šire strategije gušenja sloboda u Srbiji, ali advokati izlaze na prvu liniju odbrane – ne zbog sebe, već zbog odbrane pravde i demokratije.
„U Užicu je, na blokadama, uhapšen advokat Radovan Novaković, pa je Advokatska komora Srbije reagovala trodnevnom obustavom rada u svim krivičnim predmetima, osim u hitnim. U tri dana zabeležena su četiri napada na advokate, od kojih je najteži bilo povređivanje i privođenje Luke Vodinelića prilikom pokušaja upada policije na Pravni fakultet. Mnogi su sve te napade na advokate protumačili kao poruku vlasti da ućute. Ali advokati ne ćute“, piše Ana Mitić.
„Umetnost je čovekova savest“
U nastavku Nedeljnikovog serijala „Studenti u blokadi“, tekst ove nedelje pišu studenti Fakulteta dramskih umetnosti o pokušaju vlasti da kroz postavljanje Dragoslava Bokana na čelo Narodnog pozorišta pretvori umetnost u produženu ruku politike. U fokusu je borba za očuvanje kulture kao poslednjeg prostora slobodne misli i društvenog dijaloga.
„Kada je Teodor Adorno govorio o tome kako umetnost postaje istinska samo onda kada se oslobodi službe vlasti, verovatno nije pretpostavljao koliko će ta misao biti aktuelna čak i u 21. veku u savremenoj Srbiji. Ove godine na čelo Upravnog saveta Narodnog pozorišta u Beogradu, postavljen je Dragoslav Bokan – čovek čiji umetnički opus čini politički pamfletizam, ekstremističko novinarstvo i podsticanje netrpeljivosti prema drugim nacionalnostima i manjinama“, pišu studenti u blokadi Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
„Sin Božiji“
U ovonedeljnom dopisivanju Ante Tomića i Dragoljuba Draže Petrovića, Tomić piše o osećaju beznađa posle Thompsonovog koncerta, o apsurdima EU, Sopranu i Sinu Božijem iz Srbije — Novaku Đokoviću.
„Kad se Novak Đoković uskoro ostavi tenisa i počne razmišljati čime bi se volio baviti u ostatku svog života, možda ne bi bilo loše da izabere politiku. Možda bi upravo njegova snaga i mir bili pobjednička kombinacija protiv diktatora i njegovih ulizica“, piše Tomić.
Studenti i desni talas
Za novi broj Nedeljnika, pisao je Vladica Cvetković, redovni član SANU i redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Kroz analizu nedavnih događaja i antirudarskih protesta istražuje da li su studenti zaista skrenuli udesno ili samo reflektuju širi društveni kontekst, uz osvrt na rastući talas desnog patriotizma koji se preliva i u druge slojeve društva, uključujući građansko-liberalni deo javnosti.
„Vučić će svakako pasti onako kako je zaslužio, ali imajmo na umu da borba protiv njega može ozbiljno da šteti i građanima. On vlada kolektivnim zastrašivanjem i zaglupljivanjem, ali ako ga tim istim putem obaramo, to više nije pitanje moralnog odnosa samo prema njemu već i prema narodu“, piše Cvetković.
(Ne)moguće ambicije Kine
Kina sanja o globalnoj dominaciji do 2049, ali demografski problemi, unutrašnje tenzije i sukobi sa SAD ozbiljno ugrožavaju taj ambiciozni cilj. Iako su planovi ambiciozni, brojni izazovi ukazuju na to da će Kina morati da prevaziđe velike prepreke kako bi ostvarila svoje aspiracije na svetskoj sceni.
„Akcenat Sija, ali i kompletne kineske propagande, jeste na definiciji Kine kao civilizacije a ne imperije čiji je cilj da traje a ne da dominira svetom. Drugim rečima, umesto izvoza ideologije Kina igra na kartu izgradnje infrastrukture kao instrumenta uticaja, umesto ustoličavanja novih vlasti sklapa ugovore i dilove sa postojećim“, piše Željko Pantelić.
„Veliki lepi zakon“
Nakon godina rasipničke fiskalne politike američkih predsednika, novi „Veliki lepi zakon“ Donalda Trampa izaziva žestoke reakcije – od kritika da predstavlja fiskalnu katastrofu i najveći transfer bogatstva ka najimućnijima, do pohvala za podsticanje ekonomskog rasta i sigurnost poreskih obveznika. Ovaj zakon, koji produžava smanjenje poreza i značajno povećava budžetske izdatke, pokreće važnu debatu o budućnosti američke ekonomije, društvenoj nejednakosti i fiskalnoj održivosti države.
„Donald Tramp nazvao je ključni dokument svog drugog predsedničkog mandata „Veliki lepi zakon“. Trampov dojučerašnji finansijer a sada ljuti protivnik Ilon Mask tvrdi da ne može istovremeno biti i veliki i lep. U ekonomskim krugovima „Veliki lepi“ smatra se fiskalnom nakazom kojoj je na telo reganizma nakačena glava trampizma. Poslovna zajednica, koja se do sad oglasila, ima za njega samo reči hvale“, piše Miša Brkić.
Naše ruske komšije
Beograd i druge srpske sredine danas ponovo postaju dom za desetine hiljada ruskih emigranata, koji u potrazi za sigurnošću i novim prilikama grade svoj „mali paralelni svet“. Dok donose bogatstvo svoje kulture i stručnosti, suočavaju se s izazovima prilagođavanja i integracije. Njihove priče otkrivaju složen odnos između dijaspore i društva domaćina, ali i nove mogućnosti za zajednički život i rast.
„Srbija je odobrila boravak na godinu i više dana za više od 53.000 ruskih državljana, a svaki drugi stranac u Srbiji je Rus. Ipak, mnogi se i dalje bore sa jezičkom barijerom, osećajem izolovanosti i pitanjem kako se uklopiti u sredinu koja ih formalno prihvata, ali u kojoj često ostaju nevidljivi“, piše Luka Lukić.
Intervju- Sex Pistols
„Kada sam počeo da se bavim muzikom, nisam ni slutio da bih ikad mogao pričati sa nekim članom Sex Pistolsa, a pogotovo sa Stivom Džonsom. Čak sam mu i pevao u razgovoru kada nisam uspeo, zbog treme koju sam imao, da se setim naslova pesme ali jesam reči i melodije. Legendarni gitarista, „krivac“ za zvuk Pistolsa, nastupao je na Exitu u postavi benda sa Frenkom Karterom, a pre toga je iz Barselone slušao mene kako mu pevam i odgovarao na pitanja o muzici, sitnom kriminalu, Londonu i Sidu Višizu…“, piše Branko Rosić.
„U umu psihopate“
Psihopatija nije samo sinonim za zločin i nasilje — to je složeni poremećaj ličnosti čije posledice sežu daleko izvan krivičnopravnog okvira. U svom tekstu Vladimir Borovnica razlaže psihopatske crte, objašnjava njihovo poreklo i mehanizme, razmatra vezu sa narcizmom, sadizmom i paranojom.
„Budući psihopata počinje da živi u paranoidnom svetu u kojem postaje imperativ pokoriti druge, a ukoliko je to nemoguće makar se uključiti u neku čvrstu hijerarhiju. Autoritarna grupa će ponuditi kakav-takav doživljaj sigurnosti i moći, u zamenu za ličnu slobodu i dostojanstvo – zamislite samo čvrstu hijerarhiju navijačke grupe, ili ne daj bože neke partije u diktatorskom ambijentu“, piše Borovnica.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 17. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 25
