IgaBiva
Nemački SF? Znate li ko je Philip Koch? Ako ne, onda je Brick odličan način da se zainteresujete za ovog čoveka…
Film Brick sniman je pod pokroviteljstvom Netflix, ali zaista predstavlja prijatno osveženje pomalo posustalom žanru, to jest njegovoj potkategoriji „baš interesantnih filmova“. Pomalo, ali sasvim pomalo podseća na fenomen specifičnosti Cube, pa je i to jedan od razloga provođenja prijatnog vremena u avanturi zvanoj „opuštajuće vreme gledanja“.
Tim i Olivija su par koji su pre izvesnog vremena izgubili dete, i od tada su im zahladneli odnosti. Oni žive u zgradi čiji je vlasnik digitalni-japijevac, zaposlen u obližnjoj nano-fabrici. Kada u njoj izbije požar, a naš par se ujutru probudi zazidanih svih prozora i vrata, počinje njihov paničan pokušaj da se domognu slobode…
i, to je to. Naizgled veoma jednostavnog scenarija (pa i izvedbe), ovaj film otpočetka odiše energijom, koja ne nestaje čitavih sat i 40 minuta trajanja. Nema tu puno filosofiranja, barijere se moraju probiti, čak i po cenu da tkz „sloboda“ u svom izvornom značenju reči više ne postoji. U svom nastojanju da se domoglu te slobode, Tim i Olivija će naići i na nekoliko ostalih stanara, koji će pokušati da im pomognu da shvate – „šta se, dođavola, desilo“? Da li je njihovo „zaziđivanje“ možda rezultat zajedničkog osećanja krivice zbog njihovih postupaka iz prošlosti, delo vanzemaljske invazije, ili neke sumanutog shvatanja igre „Escape Room“?
Nijednog trenutka Brick ne pada u zamku senzacionalizma i egzibicionizma, pretrpanu mogućnostima da postane nešto drugo osim jednostavne priče, koja nudi dovoljno izazova da bude putokaz kojim žanr sme i može da ide, a da ne ispoštuje postojeće emocije. Možda, tu i tamo, neki scenaristički detalji izgledaju prejednostavno i ne baš nadahnjujuće kontemplaciono, ali u konačnoj službi doživljaja čine ovo delo inspirišuće i zadovoljavajuće celovito.
Nije revolucionarno, ali je dovoljno „egzotično“ (uzmite u obzir i da je nemačke produkcije) da zaslužuje široku gledanost.
Pre ovog filma Philip Koch je, takođe za Netflix, realizovao i distopijsku SF seriju Tribes of Europa iz 2021. godine, a njegov najnagrađivaniji film jeste horor krimi-drama Picco iz 2010. godine, dok je pet godina kasnije snimio i svoj poslednji film za velika platna – krimi komediju Outside the Box.
I, da, u slučaju Brick baš ne mogu da pronađem nešto opipljivije na šta bi trebalo da vas upozorim u slučaju da se odlučite da uplovite u avanturu gledanja. Ne verujem da će biti iko da je ljubitelj žanra, a da će ovo delo odbaciti tek-tako na pucketanje prstiju. Ako, ipak, ima takvog – nek se javi. Ako bih tražio najpribližniju odrednicu, mogao bih da kažem da Brick ima provokativnost i patinu kvalitetnijih nezavisnih ostvarenja žanra, mada ako znamo da je tu Netflix umešao prste, onda ne može biti baš „nezavistan“, ali…
