Američke carine odložene za 1. avgust: Treba li da nas brinu posledice na srpsku ekonomiju?

Rok koji su Sjedinjene Američke Države dale ostatku sveta da se prilagode njihovim zahtevima u vezi sa trgovinom ili da se suoče sa carinama juče je istekao.

Ovog puta američki predsednik Donald Tramp poslao je juče pisma liderima 14 zemalja u kojima ih obaveštava da će od 1. avgusta biti uvedene carine.

Među ovim zemljama je i Srbija. U pismu adresiranom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, američki predsednik obaveštava da zbog velikog deficita u trgovini sa Srbijom sleduje nam carinaska stopa od 35 odsto, povrh sektorskih carina.

U tipskom pismu, u kojima su uglavnom samo zamenjena imena država i visina carinskih stopa, navodi se i altenativa carinama, a to je da se preseli proizvodnja u SAD. Ovo očiglednoukazuje da se američka administracija nije mnogo udubljivala u sadržinu pisma u odnosu prema onom kome ga šalje.

Doduše, u odnosu prvobitnu pretnju koja je iznosila carine od 37 odsto, u ovom pismu se pominje carina od 35 odsto. I kod većine drugih zemalja razrezana je carina manja od prvobitne.

Zanimljivo je da nema evropskih zemalja u otposlatim pismima, sem Srbije i BiH.

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević poručila je da ovo odlaganje primene carina za 1. avgust znači dodatni rok za nastavak pregovora sa američkom administracijom.

Iz Privredne komore Srbije su istakli da aktuelne carinske stope na izvoz u SAD u proseku iznose 10 odsto. Osim toga, i dalje su na snazi dodatne carinske tarife na proizvode od aluminijuma i čelika od 50 odsto, na osnovu ukaza predsednika SAD od 4. juna.

Na automobile i automobilske gume primenjivaće se carine od 25 odsto.

Ovo je znaimljivo jer su upravo automobilske gume najvažniji izvozni proizvod Srbije u SAD.

Prema podacima PKS u prošloj godini u SAD smo najviše izvezli guma za autobuse i kamione, za 123,65 miliona evra. Sledeći na listi su tzv. neklasifikovani proizvodi, odnosno proizvodi koji nisu razvrstani po nameni sa 109,5 miliona evra.

Ekonomista Dragovan Milićević napominje da se u tim proizvodima često nalaze oružje i municija, odnosno proizvodi namenske industrije.

Među pet najvećih izvoznih proizvoda iz Srbije su još i delovi automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje sa 37 miliona evra, hrana za ljubimce 27,4 miliona evra i punjenja za pištolje i puške za 25 miliona evra.

Inače, Tramp je proletos objavio carine prema nizu zemalja kao recipročne zato što ostvaruju suficit u trgovini sa SAD.

Srbija se ovde našla u nebranom grožđu ni kriva ni dužna. Naime, naša statistika pokazuje da mi zapravo imamo deficit sa SAD, dok američka statistika pokazuje da više izvozimo tamo nego što uvozimo.

Prema podacima RZS, za prvih pet meseci ove godine izvezli smo u SAD 306,5 miliona evra (331 miliona dolara), a uvezli smo robe za 348 miliona evra (375 miliona dolara).

S druge strane, prema podacima američke statistike SAD su izvezle u Srbiju robe za svega 103,8 miliona dolara, a uvezle za 392,5 miliona dolara.

Razlika u registrovanom uvozu iz SAD, našem i američkom, je čak 270 miliona dolara. Odstupanja kod našeg izvoza u SAD su nešto manja.

Kao rezultat, SAD registruje deficit u razmeni sa Srbijom od 288,8 miliona dolara, dok mi beležimo deficit sa SAD od 48 miliona dolara (41 miliona evra).

U aprilu, kada je ispaljen prvi plotun pretnjama carinama, ministar finansija je ukazao na neslaganje u podacima i metodologiji registrovanja uvoza i izvoza, i da su „već uspostavili kontakt sa našim prijateljima iz američke administracije, tako da se nadam, kao što je predsednik Vučić najavio, da ćemo u vrlo kratkom vremenskom periodu to razrešiti na obostrano zadovoljstvo“.

Očigledno da ni do kakvog usaglašavanja nije došlo.

Milićević ističe da je efekat protekcionističkih mera jedne zemlje prema drugoj pre svega determinisan obimom spoljnotrgovinske saradnje kako kod carina tako i necarinskih barijera.

„Što se tiče izvoza Srbije u SAD on je nivoa oko 670 miliona dolara u 2024. prema podacima Trademapa. U strukturi ukupnog izvoza izvoz u SAD je oko dva odsto ukupnog srpskog izvoza što u principu što se tiče efekata na državnom nivou nije značajan. Ali za pojedinačne izvoznike jeste kada se pogleda struktura izvoza. Naime, od 671 miliona dolara najviše se izvoze autogume u vrednosti od 156 miliona dolara i rastuća su izvozna stavka. Zatim proizvodi namenske industrije koja posebno može biti pogođena politikom carina obzirom na tarifne stavove 9999 nerazvrstana roba (oružje,municija i ostalo) i bombe i granate sve zajendo je oko 190 miliona dolara, što može biti veoma zabrinjavajuće za tu industriju obzirom da je izvoz u SAD gotovo 30 odsto ukupnog izvoza ove dve carinske tarife (548 miliona 9999 i 104 miliona tarifne oznake 93). Ostali izvoz u SAD je zanemarljiv“, napominje on.

Na nivou prošle godine tu još spadaju i kablovi za automobilsku industriju od 109 mlliona dolara ili oko dva odsto izvoza dok ostali tarifni stavovi imaju manje od jedan odsto ukupnog izvoza.

„Kako će se to dalje reflektovati drugo je pitanje i da li će Srbija uvesti recipročne mere što je u praksi spoljne trgovine gotovo pravilo“, ističe on.

Ipak, u svom pismu Tramp je poručio budemo li odlučili da uvedemo kontracarine, taj broj će biti automatski dodat na ovih 35 odsto.

Ekonomista Ivan Nikolić ukazuje da pošto prvi put pretnje carinama zapravo nisu dovele do većih reakcija, Tramp je odlučio da ih sada odloži.

„Zato je primena pomerena za 1. avgust, a ja verujem da će i tada biti opet pomerene. Tramp u svom nastupu deluje oštro, otvara prostor za kompromise i bilateralne pregovore. Njegov cilj je da napravi ugovore sa velikim zemljama. Sporazum je napravljen sa Ujedinjenim kraljevstvom i Kinom, sa EU se pregpvara. Posle će videti šta će sa malim zemljama, koje nemaju toliki uticaj na taj veliki deficit SAD“, smatra Nikolić.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da sve što Tramp radi radi da bi zadržao Ameriku na dominantnoj poziciji u svetu.

„On je razumeo da se svet ljulja, dominantna pozicija SAD se smanjuje i da dolazi Kina. Sve što radi je u cilju da SAD ostane na vrhu i ne zanima ga mnogo svet. U suštini zanima ga samo Kina. Opet deluje da se ne Kinezi ne uzbuđuju mnogo, jer imaju najjeftiniju proizvodnju, ali raste i kvalitet njihovih proizvoda. U srednjem i dugom roku SAD gubi tu bitku, ali i ostatak sveta. Tramp pokušava da zaustavi istoriju, ali to ne verujem da je moguće“, zaključuje Savić.

On podseća i da carine na kraju plaćaju Amerikanci kroz veće cene proizvoda.

„Tramp pokušava da vrati proizvodnju u SAD i zaposli Amerikance. Ali da li će njima to zaista biti od koristi ako sve poskupi 30-40 odsto“, napominje on.

Što se tiče carina Srbiji, Savić smatra da ni one nisu upereno toliko protiv nas, koliko, opet protiv Kine.

„Najveći deo našeg izvoza u SAD su gume iz Zrenjanina, iz kineskog Linglonga. On ne propušta priliku da se bori protiv Kine, bilo gde“, zaključuje Savić.

Ipak, SAD su tek na 19. mestu spoljnotrgovinskih partnera Srbije i sprečavanje izvoza robe u SAD, iako bi pogodilo konkretne kompanije, ne bi direktno previše oštetilo privredu Srbije.

Međutim, kako ocenjuje Bojan Stanić iz PKS, više brinu indirektne posledice.

„Te carine usporavaju celu svetsku tražnju, a stvaraju i probleme u logistici. EU je već pripremila paket mera koje bi primenile, ako bi na njihove proizvode SAD uvela carine. Zatim, ako bi kineski brodovi sa jeftinom robom skrenuli ka evropskom tržištu, onda bi Evropa štiteći svoje tržište mogla da uvede prohibitivne mere ne samo prema SAD ili Kini, već i drugim zemljama, pa i Srbiji, kao što je i uradila 2019. godine uvodeći kvote na uvoz čelika“, podseća Stanić.