Sjedinjene Američke Države najavile su uvođenje carine od 35 odsto na svu robu iz Srbije, koja bi trebalo da stupi na snagu 1. avgusta.
Ovaj potez, prema ocenama stručnjaka, predstavlja direktan udar na izvozni sektor Srbije, ugrožavajući njegovu konkurentnost na američkom tržištu.
Dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ocenjuje za „Nedeljnik“ da carinska stopa od 35 odsto predstavlja ozbiljan pritisak na domaće izvoznike.
„Ovakva mera bi znatno poskupela srpske proizvode na američkom tržištu i direktno ugrozila njihovu konkurentnost, posebno u oblastima kao što su automobilska industrija, metaloprerađivački sektor, elektrokomponente i tekstil“, upozorava Mijušković.
Ultimatum o preseljenju i (ne)isplativost
Iako izvoz Srbije u SAD nije dominantan, naš sagovornik napominje da je u porastu, pa bi ove carine pogodile upravo one firme koje su se poslednjih godina trudile da se pozicioniraju na zahtevnom američkom tržištu.
Najava novih carina praćena je napomenom američkog predsednika Donalda Trampa, koji je u pismu naveo da se carine neće primenjivati ukoliko kompanije iz Srbije odluče da presele svoju proizvodnju na tlo SAD.
Međutim, stručnjaci ocenjuju da je ovaj uslov praktično neizvodljiv za domaću privredu.
„Za većinu srpskih kompanija selidba proizvodnje u SAD nije realna ni isplativa opcija, zbog visokih troškova, kompleksnih procedura i nedostatka investicionog kapaciteta. Takav potez bi u mnogim slučajevima značio i zatvaranje pogona u Srbiji i gubitak radnih mesta“, objašnjava Mijušković.
Geopolitika kao ključni motiv: „Ples slonova i miševa“
Profesor ekonomije na beogradskom Tehnološko-metalurškom fakultetu Petar Đukić smatra da se suština Trampovog poteza ne nalazi u trgovinskom bilansu, već u složenim geopolitičkim odnosima, u kojima male zemlje postaju kolateralna šteta.
„‘Ovo je ples slonova i miševa, koji se nikada ne završava dobro po miševe’“, ističe Đukić.
U izjavi za „Nedeljnik“ kaže da svedočimo globalnom obračunu između SAD, Kine i Rusije, koji se vodi starim metodama protekcionizma.
„Mi od toga ne možemo izvući korist, svejedno da li je carina 35 ili 37 odsto“, upozorava Đukić.
zašto je srbija ponovo među prvima na tapetu?
Na naše pitanje zašto deluje kao da je Srbija među prvima kada SAD poteže carinske mere, Đukić odgovara da veruje da je Srbija „na tapetu“ zbog političkog nasleđa koje datira još od Hladnog rata, a ne zbog ekonomskog značaja.
„Nismo mi toliko značajan trgovinski partner Sjedinjenim Državama. Jednostavno, kao da su Srbi i dalje ‘mali Rusi’ za SAD. Pri tome, ne mislim da se u aktuelnom slučaju carina radi o Trampovoj ličnoj odluci niti mislim da želi da kazni Srbiju, niti ima ikakve veze sa Trampovim zetom ili sa sa odnosom prema Vučiću, prema Kosovu i tako dalje. Sve ovo je, ubeđen sam, posledica inercije u američkoj spoljnoj politici koja nas svrstava bliže Istoku“, zaključuje profesor Đukić.
Srbija nije jedina zemlja koja se suočila sa ovim merama. Prema dostupnim informacijama, pisma sa najavom novih carina poslata su na adrese ukupno 14 zemalja, među kojima su, pored Srbije, i drugi manji američki trgovinski partneri poput Tajlanda i Tunisa.
Post Views: 24
