Uzbudljiva vest iz sveta nauke – za promenu! – odjeknula je svetom u ponedeljak. Prvi put u istoriji osmišljena je opservatorija koja može da otkrije i spreči potencijalni asteroid koji se približava Zemlji.
Opservatorija Rubin i njen projekat „Legacy Survey of Space and Time“ smatraju se revolucijom u astronomskim posmatranjima. Zajedno sa teleskopom i njegovim instrumentima, opservatorija je dizajnirana tako da odgovori na više naučnih pitanja u isto vreme. Kamera veličine i težine malog automobila, sa senzorom koji u jednom kadru snimi skoro 50 prečnika Meseca, za 60 sekundi može da detektuje šta se dešava na nebu i obavesti javnost o eventualnim promenama.
U projektu učestvuje i tim astronoma i naučnika iz Srbije – sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Astronomske opservatorije. Naši naučnici doprineli su u osmišljavanju kako će taj teleskop da posmatra narednih 10 godina, sa kakvim intervalima i u kojim delovima neba, da bi vreme posmatranja bilo optimalno iskorišćeno i time odgovoreno na sve naučne ciljeve.
Za Nedeljnik govori jedna od menadžerki projekta naučnog doprinosa – Dragana Ilić, redovna profesorka na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Koja bismo sve otkrića mogli da očekujemo, a da su dosad bila nezamisliva?
Ono što znamo je da će nam omogućiti da otkrijemo i da snimimo najviše do sada tih malih tela Sunčevog sistema, asteroida, kometa… Samo su prve slike i testiranja dali preko 2.000 novih asteroida, a očekujemo skoro deset miliona. Naspram dosadašnjih „samo“ milion. Ovaj projekat će nam omogućiti da potencijalno vrlo rano otkrijemo ukoliko neki asteroid ima kurs ka Zemlji. To je jedan od ključnih argumenata kako su vodeći naučnici obezbedili finansiranje državnih agencija.
Kako bi izgledao taj proces snimanja i detekcije promene?
Instrument će da skenira i u realnom vremenu obrađuje podatke i poređenje sa prethodnim snimcima i da prati sve što se promenilo na nebu. U realnom vremenu, znači jedan minut. Vi niste ni oprali zube, a mi smo snimili, obradili, uporedili sa prethodnim snimcima i obavestili celu naučnu zajednicu i celu zajednicu da se nešto promenilo na nebu. I tako svaki dan. I to je taj sistem uzbunjivanja (alert stream), sistem za koji se procenjuje da će ih biti desetak miliona svake noći. Postoji ceo tim tih takozvanih brokera alerata, koji će slati te informacije i uraditi neku preanalizu da bismo mi zapravo od tih deset miliona izdvojili stvarna otkrića i zanimljive objekte koje dalje treba da posmatramo.
Opservatorija se nalazi na planini Sero Paćon u Čileu. Koje su sve prednosti njene pozicije?
Čile je vrlo zgodan jer ima ogromnu izuzetno suvu površinu pustinje Atakama, a sama pustinja je tako postavljena da se vrlo brzo izdiže planina u odnosu na okean. To dovodi do inverzije atmosferskih uslova da oblaci suštinski ostaju ispod vrha planina. Oblaci su sve vreme ispod 2.000 metara, a vi ste gore i sve vam je čisto i stabilno. Vrlo blizu je okean i postavlja se pitanje kako može biti vreme stabilno, pa tu su non-stop neke kiše, oluje i vetrovi. Jesu, ali ispod. Nema turbulencija usled brzih promena temperature, što najviše kvari kvalitet slike. Mi to hoćemo da izbegnemo. Zato što hoćemo do najvećih oštrina da snimimo karakteristike pojedinih astronomskih objekata. Konkretno za ovaj teleskop, količina podataka koja će biti proizvedena svake noći je ogromna, a ona će morati da se u 60 sekundi prenese. To ne može satelitski da se prenese. Mi smo za potrebe ove opservatorije postavili poseban ultrabrzi optički kabl koji se proteže od Čilea preko Amerike do Evrope – preko sedam hiljada kilometara optičkog kabla je postavljeno samo za ovu opservatoriju.
CEO TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU NEDELJNIKA
Post Views: 41
