Srbija potpisala „strateško partnerstvo o ljudskim pravima“ sa zemljom koja progoni kritičare režima, hapsi novinare, zabranjuje okupljanja i ima nefer izbore – Nedeljnik

Potpuno nezapaženo je prošla vest da su Srbija i Azerbejdžan potpisali sporazum o strateškom partnerstvu u oblasti zaštite ljudskih prava.

Vest agencije Beta koja je prenela saopštenje Zaštitnika građana Srbije kaže da je potpisan i Memorandum o razumevanju s ciljem jačanja međusobne saradnje i unapređenja zaštite prava građana dve države.

Saradnja predviđa da dve institucije blagovremeno obaveštavaju jedna drugu o slučajevima kršenja prava i sloboda građana Srbije na teritoriji Azerbejdžana i obrnuto.

Potpisnice su se obavezale i da će deliti informacije i materijale koji se odnose na prava i osnovne slobode građana, oblika i načina njihove zaštite, osim ako njihovo otkrivanje nije zaštićeno nacionalnim zakonima.

Azerbejdžan inače nije zemlja koja se smatra primerom zaštite ljudskih prava, pa nije jasno šta to Srbija dobija strateškom saradnjom sa ovom zemljom.

A kada se pogleda izveštaj međunarodne nevladine organizacije Human Rights Watch, Azerbejdžan i Srbija imaju mnogo sličnosti.

OBRAČUNI SA KRITIČARIMA REŽIMA, HAPŠENJE NOVINARA…

Prema izveštaju ove organizacije za 2024, azerbejdžanska vlast je intenzivirala obračun sa domaćim kritičarima režima.

Uoči održavanja Konferencije UN o klimatskim promenama (COP29), uhapšeno je nekoliko desetina novinara, aktivista i boraca za ljudska prava pod politički motivisanim optužbama.

Nastavljeno je kršenje prava na slobodu izražavanja, udruživanja i okupljanja.

Tortura i zlostavljanje u pritvorima takođe su ostali prisutni.

Prevremeni predsednički i parlamentarni izbori održani u februaru i septembru 2024. nisu ispunili međunarodne standarde za slobodne i poštene izbore.

Posmatrači su ocenili da su izbori bili obeleženi „gušenjem kritičkih glasova“ i „potpunim odsustvom konkurencije“.

KAKO AZERBEJDŽAN PROGONI KRITIČARE VLASTI

Tokom 2024. vlasti su pokrenule novi talas hapšenja istaknutih kritičara režima, optužujući ih za izmišljene zločine:

• U julu i avgustu uhapšeni su doktorandi Bahruz Samadov (kritičar Drugog karabaškog rata) i Igbal Abilov (stručnjak za prava manjinskog naroda Taljiša) – obojica pod lažnim optužbama za izdaju.

• U aprilu je uhapšen Anar Mamedli, osnivač grupe za nadgledanje izbora i član nove koalicije za klimatsku pravdu.

• Među ostalima koji su uhapšeni su bivši diplomata Emin Ibrahimov, ekonomski komentator Farid Mehralizade, opozicioni aktivista Tofik Jagublu, osnivač parlamentarnog portala Imran Alijev i kritičar režima Famil Halilov, koga je Švedska deportovala 2023. nakon odbijenog azila.

• Gubad Ibadoglu, akademik uhapšen 2023. pod lažnim optužbama za falsifikovanje novca i ekstremizam, premešten je u kućni pritvor, a zatim pod policijski nadzor.

• Nekima su izrečene zabrane napuštanja zemlje, poput istraživača Džavidana Agajeva i novinara Samada Šikija.

Amnestija predsednika u maju 2024. nije obuhvatila nijednu osobu osuđenu iz političkih razloga.

HAPŠENJE ZBOG SLOBODE IZRAŽAVANJA

Od novembra 2023, vlasti su targetirale najmanje tri nezavisna medija — Abzas Media, Toplum TV i Kanal 13 — hapseći novinare i zaposlene zbog navodnog krijumčarenja. Najmanje 12 medijskih radnika i saradnika je u pritvoru, među njima: Ulvi Hasanli, Sevinj Abbasova Vagifgizi, Hafiz Babali, Nargiz Apsalamova, Mahammad Kekalov, Elnara Gasimova i drugi.

U avgustu 2024, vlasti su podigle dodatne optužbe protiv novinara: utaja poreza, falsifikovanje dokumenata i pranje novca.

U martu je policija upala u kancelariju Toplum TV-a, zaplenila opremu i uhapsila pet političkih i građanskih aktivista povezanih sa ovom redakcijom — svi su još uvek u pritvoru.

U avgustu 2024, muškarac koji je štampao postere za ekološke proteste u Sjojudlu 2023. osuđen je zbog izmišljenog posedovanja droge.

TORTURA I ZLOSTAVLJANJE PRITVORENIH

• U suđenju Fazilu Gasimovu, akademiku deportovanom iz Turske 2023, detaljno je opisano fizičko zlostavljanje, uključujući guranje glave u WC šolju i elektrošokove kako bi svedočio protiv Gubada Ibadoglua.

• Imran Alijev izjavio je u aprilu 2024. da mu je tokom hapšenja policija zadavala elektrošokove. Pet dana kasnije, izjavio je da je pretučen po povratku iz suda.

• Verski vođa Taleh Bagirzade, koji izdržava kaznu od 20 godina, žali se na nehumane uslove i hroničan nedostatak vode.

• Direktor Abzas Media, Ulvi Hasanli, dokumentovao je najmanje 58 slučajeva torture u pritvorskoj jedinici od januara do jula 2024.

• Devet vojnih lica osuđeno je u junu i oktobru 2024. zbog torture nad vojnicima u regionu Terter 2017, ukupno je osuđeno 18 osoba.

• U julu 2024. Komitet Saveta Evrope za sprečavanje torture (CPT) saopštio je da azerbejdžanske vlasti „kategorično odbijaju saradnju“, što je „ozbiljno i bez presedana kršenje“ Evropske konvencije. CPT je potom samostalno objavio izveštaj o poseti iz 2022. godine, u kome se dokumentuju brojni slučajevi teškog fizičkog zlostavljanja radi iznuđivanja priznanja ili dodatnih optužbi.

Post Views: 49