Od potpisa do Strazbura: Dve decenije neuspele borbe za opštinu Dunavski venac

Pre tačno 20 godina, Udruženje građana „Dunavski venac“ javno je zatražilo da se levoj obali Dunava u Beogradu vrati status opštine, koji je ukinut još 1965. godine. Inicijativa sa 17.000 potpisa, podneta Skupštini grada Beograda, naišla je na odbijanje bez obrazloženja – što je pokrenulo lavinu pravnih i institucionalnih prigovora, a najavljeno je i obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Zahtevi građana bez institucionalnog odziva

Na konferenciji za novinare 2005. godine, predsednik Udruženja Dragan Mladenović naglasio je da se udruženje zalaže za bolji život stanovnika Borče, Krnjače i drugih naselja na levoj obali Dunava.

„Tražili smo vraćanje statusa opštine ovom području, koji mu je oduzet 1965. godine“, istakao je Mladenović, dodajući da su gradske vlasti odbile inicijativu bez validnog obrazloženja.

Udruženje se tada pozvalo i na primer opštine Surčin, za koju tvrde da je osnovana iako nije ispunjavala propisane uslove. Odluka Skupštine grada ocenjena je kao pravno neutemeljena, pa je usledila najava žalbi Ustavnom sudu Srbije i Evropskom sudu.

Infrastrukturni problemi i borba za budžetska sredstva

U središtu zahteva za osnivanjem opštine nije bio samo administrativni status, već i ključni infrastrukturni problemi – pre svega nepostojanje fekalne kanalizacije za više od 250.000 stanovnika.

„Beograd je jedini grad na Dunavu koji na levoj obali nema rešeno pitanje kanalizacije“, izjavio je Mladenović, optužujući gradske vlasti za neodgovornost.

Inicijativa za deo budžeta Palilule namenjen Dunavskom vencu, vredna 137 miliona dinara, takođe je odbijena. Mladenović je naglasio da građani ne žele da budu „grad bez prava i mogućnosti“.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.  

Gde je danas inicijativa za opštinu Dunavski venac?

Dve decenije kasnije, Dunavski venac i dalje formalno nije postao zasebna opština. Inicijativa povremeno dospeva u javnost, ali bez institucionalnog pomaka. Prema dostupnim podacima iz 2024. godine, udruženje i dalje postoji i periodično apeluje na gradske i republičke vlasti, ali bez rezultata.

Upoređujući tadašnje zahteve i današnju situaciju, ostaje osećaj da su mnoge legitimne inicijative građana ostale bez odgovora – što otvara pitanje odgovornosti gradske uprave za dugotrajno ignorisanje osnovnih komunalnih potreba četvrtine miliona ljudi.

* Ovaj tekst je generisan uz pomoć veštačke inteligencije (ChatGPT- 4o) i baziran na arhivskim izvorima. Svi podaci su predstavljeni u informativne svrhe.