Studentski protest pod nazivom „Vidimo se na Vidovdan“ zakazan je za 28. jun u Beogradu i biće prvo veće okupljanje nakon onog održanog 15. marta i lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću. Postavlja se pitanje da li je upravo ovaj protest prekretnica i da li se može očekivati radikalizacija studentskih protesta.
Studenti koji su u blokadi već više od pola godine, protestujući protiv sistemske korupcije, kroz svoje akcije proteklih meseci zadobili su poverenje i podršku građana iz svih slojeva društva. Njihove akcije do sada pokazale su se kao uspešne, a vlast i dalje ne nudi adekvatan odgovor na njihove zahteve.
U susret letnjim mesecima, iz redova vlasti sve češće dolaze poruke da „sledi sezona odmora” i da od daljih protesta tokom leta „neće biti ništa”. Ipak, prošlogodišnji masovni protesti protiv kompanije Rio Tinto, koji su se odvijali upravo tokom leta, pokazali su da građanska upornost ne jenjava uprkos visokim temperaturama.
U tom svetlu, organizovanje Vidovdanskog protesta može se tumačiti i kao direktan odgovor studenata na pokušaje obeshrabrivanja i relativizacije građanskog otpora.
Otvara se i pitanje: da li 28. jun može predstavljati prekretnicu i može li se očekivati radikalizacija protesta?
„Masovnost skupa ključna za eventualnu radikalizaciju po drugim osnovama“
Miljan Mladenovic, istraživački analitičar, kaže da u javnosti po pitanju predstojeeg protesta i dalje ne postoji jasan plan kako će se on odvijati – da li će to biti samo okupljanje, šetnja, dnevna blokada ili poziv na trajne blokade.
– Verujem da je nekoliko ideja čak i pušteno u javnost da bi se ispitalo kako građani reaguju na njih, a tu pre svega mislim na trajnu blokadu ključnih tačaka u gradu što bi grad koji je na ivici funkcionalnosti već mesecima definitivno i dovelo do potpunog kolapsa – poručuje.
On ocenjuje da su studenti i ranije do sada je iznenadili i pomeriili očekivanja i mogućnosti opoziciono nastrojene javnosti, te da se ne bi začudio da i eventualni poziv na trajne blokade bude uspešan.
Mladenović podseća da su do sada ovakvi pokušaji gotovo po pravilu, sa izuzetkom blokade RTS, u svega nekoliko sati ili maksimalno dana propadali ili postali apsurdni zbog nedostatka masovnosti, dodajući da sezona godišnjih odmora ne ide na ruku studentima, ali da ne misli nužno da bi i ovog puta u startu ovakva ideja bila osuđena na propast.
– Masovnost vidovdanskog skupa je ključna za eventualnu radikalizaciju po drugim osnovama, jer jedno je pozivati ljude na građansku neposlušnost ili štrajkove kada je određeni prostor prepunjen građanima spremnim da žrtvuju svoj komfor, a drugo kada ljudi nema dovoljno ili nisu spremni na veći angažman – objašnjava.
On smatra da bi, sudeći po tradiciji, ali i po realnim očekivanjima, ovogodišnji Vidovdan zaista mogao predstavljati prekretnicu. Ukoliko protesti budu masovni i građani pokažu spremnost, studenti bi, prema njegovim rečima, mogli iskoristiti dobru priliku da izađu iz blokade fakulteta i pređu na blokadu grada. Time bi dodatno pojačali pritisak na vlast, ali i omogućili da se akademska godina ne izgubi, čime bi se skinuo i pritisak sa Univerziteta.
Uz to, Mladenović dodaje da bi se složio sa mišljenjem da su očekivanja građana često nerealna, te je zato potrebno jasno komunicirati ciljeve, u ovom slučaju postavljanje raspisivanja vanrednih izbora kao jedinog cilja bilo bi pogrešno jer deluje da vlast trenutno ni po koju cenu to ne želi.
On ocenjuje da bi, ukoliko bi se trajne blokade ipak održale, to pokazalo da studentski pokret i dalje ima značajnu snagu i široku podršku, što bi samo po sebi bilo dovoljno da se takav ishod smatra uspehom.
– Zamislite koliku bi nemoć pokazala vlast ukoliko bi se blokada celokupnog grada, više gradova ili pojedinih ključnih tačaka za osnovno funkcionisanje državne održala nedeljama -zaključuje.
„Ovaj protest služi da pokaže otpornost pokreta“
Politikolog Dejan Bursać smatra da se ne može očekivati radikalizacija protesta, niti uočava bilo kakve nagoveštaje u tom pravcu. Po njegovom mišljenju, aktuelni studentski protest prvenstveno služi kao pokazatelj snage i otpornosti šireg protestnog pokreta koji predvode studenti, ali u koji je uključen i veliki deo društva.
U tom smislu, on ističe da ovaj protest ima važnu funkciju – da pokaže kako pokret nije oslabio.
– Predsednik Vučić i svi njegovi saradnici pričaju o tome da je pod znacima navoda sa obojenom revolucijom gotovo da dolazi leto, oni pokušavaju da umanje nekako značaj toga što se dešava i ovo jeste jedan solidan način od strane protestnog pokreta da pokaže celoj Srbiji da jednostavno to nije tako i da je pokret i dalje vitalan i održiv – ocenjuje Bursać.
On ukazuje i na kontekst letnjih meseci, koji su, kako navodi, tradicionalno smatrani politički „mrtvim“ periodom, jer veliki broj građana tada odlazi na odmore, slabije prati medije i manje je zainteresovan za politička zbivanja.
– Da ste me ovo pitali pre par godina, rekao bih da bi protestnom pokretu bilo vrlo teško da pokaže snagu tokom letnjih meseci – kaže Bursać.
Međutim, naš sagovornik podseća da je prošlogodišnja situacija, kada su se u jeku leta organizovali masovni protesti protiv Rio Tinta u desetinama gradova i opština širom Srbije, demantovala takva očekivanja. Po njegovim rečima, upravo ti protesti, održani po najvišim temperaturama, i „malo su promenili viđenje toga kako naši građani participiraju u političkim dešavanjima, čak i tokom politički mrtvih meseci“.
– Ovaj protest ima tu svrhu da produži delovanje protestnog pokreta i u letnje mesece i da dodatno opovrgne ono što predsednik Vučić tvrdi o protestnom pokretu. i ovo sve u neupravni govor i prosaraj citatima da bude dinamičnije tj ostavi upravni govor u recenicama kojima se nešto dodatno pojašnjava ili ako se na nešto stavlja akcenat – zaključuje Bursać.
