Novinarske i medijske organizacije i sindikati izrazili su danas duboku zabrinutost zbog načina na koji je sproveden proces izmena i dopuna tri ključna medijska zakona, usvojenih u Skupštini Srbiije 16. juna.
To su Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima, prenelo je Udurženje novinara Srbiije (UNS).
Proces koji je trajao više od godinu i po dana doveden je do kraja „u atmosferi netransparentnosti i neprihvatljivo ubrzanoj proceduri, bez organizovanja javne rasprave i uz ograničeno učešće stručne javnosti“, dodaje se.
„Iako se kao razlog za hitnost navodi usklađivanje sa preporukama Evropske komisije, način na koji je taj cilj sproveden ozbiljno narušava poverenje u demokratske procese i institucije“, navodi se u nastavku.
U saopštenju je pozdravljeno što su uvaženi i uvršteni predlozi udruženja za izmene članova 84 i 85 Zakona o javnom informisanju i medijima, koji se odnose na pretpostavku nevinosti i izveštavanje o krivičnim postupcima.
„Na taj način je izbegnuta dodatna šteta po slobodu izražavanja i omogućeno novinarima da profesionalno izveštavaju o temama od javnog interesa“, navodi se.
Međutim, ukazano je na to da i dalje ostaju brojni nerešeni i ozbiljni problemi.
„I pored inicijativa pojedinih poslanika, koji su predložili uvođenje jasnih kriterijuma za javne nabavke u oblasti medija – uključujući vezivanje tih kriterijuma za ostvarivanje javnog interesa i poštovanje profesionalnih standarda – ti amandmani nisu prihvaćeni“, navodi se.
Time je, kako je navedeno, propuštena još jedna prilika da se uvede red u tu oblast, koja ostaje podložna zloupotrebama, netransparentnom trošenju javnog novca i političkom favorizovanju pojedinih medija.
Navedeno je da izmene Zakona o elektronskim medijima nisu rešile ni višegodišnje probleme u vezi sa izveštavanjem tokom izbornih kampanja.
„Prikriveno političko oglašavanje, funkcionerske kampanje i manipulativni politički marketing ostaju izvan regulatornog okvira i pored jasnih i višegodišnjih preporuka domaćih i međunarodnih posmatrača“, piše u saopštenju.
U delu koji se odnosi na javne medijske servise, kako se napominje, i dalje prisutne duboke sistemske slabosti.
„Upravni odbor i dalje nema odlučujuću ulogu u imenovanju uredničkog kadra, funkcija Poverenika za prava gledalaca i slušalaca ostaje marginalizovana, a nova pravila o budžetskom finansiranju ostavljaju prostor za političke zloupotrebe“, piše u saopštenju.
Ukazano je i na to da visina takse za javne medijske servise zabrinjava.
„Podsećamo da većina predstavnika novinarskih, medijskih organizacija i sindikata nije uspela da ubedi vlast da je za održivost javnih medijskih servisa neophodno povećanje takse sa 350 na najmanje 500 dinara – koliko je ona i iznosila pre više od 15 godina“, napominje se.
Dodaje se da odluka da se taksa ne poveća, predstavlja populističku meru sa ozbiljnim posledicama po rad i kvalitet programa, pre svega pokrajinskog javnog medijskog servisa.
Novinarske i medijske organizacije i sindikati pozvali su institucije da prepoznaju značaj ozbiljnih i sistemskih reformi koje će omogućiti slobodno, odgovorno i profesionalno novinarstvo.
„Usvojene izmene predstavljaju korak u dobrom pravcu samo u pojedinim segmentima, ali suštinski problemi i dalje ostaju – od neuređenih javnih nabavki i netransparentnog vlasništva, do nesaniranih slabosti u izbornom izveštavanju i funkcionisanju javnih medijskih servisa“, ocenjuje se.
Medijska reforma, kako je navedena, mora da bude usmerena na javni interes, vladavinu prava i institucionalnu odgovornost.
„Samo kroz transparentnost i dosledno poštovanje zakona možemo doći do medijskog sistema koji služi demokratiji, a ne partikularnim političkim interesima“, zaključuje se.
Uz UNS, iza saopštenja stoje Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija onlajn medija, Granski sindikat kulture i medija „Nezavisnost“, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Podržali su ga i poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija fondacija.
Post Views: 25
