Iako časopis za intelektualnu elitu, kako vole da ga nazivaju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik, čitaoci su nastavili redovno da se interesuju za njega. A to što su ga, nakon što smo ponovo počeli da ga objavljujemo uz naš magazin, zdušno prihvatili, govori nam da su kao dobru naviku usvojili čitanje najaktuelnijih svetskih političkih zbivanja koje njegovi autori pripremaju svakog meseca.
Mond diplomatik na srpskom ponovo izlazi uz Nedeljnik, i to u elektronskom izdanju. Osim što možete čitati o najnovijim događajima koji menjaju stanje sveta, Mond ima čitavu arhivu prethodnih brojeva, koje kao pretplatnici možete otvoriti.
Stigao je novi broj Mond diplomatika na srpskom! Prelistajte junsko izdanje i informišite se o onome što se dešava u svetu. Kritički i uz drugačije gledište.
Napomena: Ovog meseca smo na naslovnici izdvojili iz arhive tekstove koji pomažu da se bolje razume sukob Irana i Izraela.
Ka novom regionalnom poretku na Bliskom istoku
Od kraja Hladnog rata Iran je zauzimao poziciju predvodnika antiimperijalističke koalicije na Bliskom istoku. Međutim, slabljenje Teherana menja pravila geopolitičke igre u regionu…
piše Hišam Alavi
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
VELIKI DOSIJE: Jugoslavija, Kolumbija, Gaza, Ukrajina… kako do mira?
Pokušaji da se okončaju najkrvaviji sukobi od kraja Hladnog rata često su se sudarali sa političkim kalkulacijama, geopolitičkim interesima i asimetrijom moći među zaraćenim stranama. Od Dejtona do Havane, preko dogovora iz Minska i brojnih neuspelih pregovora oko Palestine, neka su primirja donela olakšanje bez konačnog rešenja, dok su retka postala temelj dugotrajnog mira. U ovom dosijeu analiziramo uspehe i neuspehe mirovnih procesa u svetu u poslednjih trideset godina, uz prikaz glavnih sporazuma i njihovih ishoda.
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
Strah od saučesništva u genocidu uzdrmao evropsku podršku Tel Avivu
Bilo je potrebno osamnaest meseci masakra nad civilima i normalizacija genocidnog diskursa na samom vrhu izraelske države da bi London, Otava i Brisel počeli da razmatraju ekonomski pritisak na Tel Aviv. Dok premijer Benjamin Netanjahu potvrđuje nameru da u potpunosti preuzme kontrolu nad Gazom, zakasnela i bojažljiva reakcija zapadnih sila razotkriva sve protivrečnosti njihove „diplomatije zasnovane na vrednostima“
piše Žilber Aškar
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
Osnovan sa zadatkom da sudi za zločine počinjene tokom još uvek aktivnih sukoba, Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) omogućio je da pred sud budu izvedeni odgovorni za masovne zločine. Ali, da li je zaista ispunio potrebu za pravdom i olakšao pomirenje?
Da li je Tribunal bio izraz „griže savesti“ međunarodne zajednice, koja nije uspela da zaustavi rat dok je on još trajao? MKTJ je uspostavljen Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, 25. maja 1993. godine, dok su se borbe u Bosni i Hercegovini još uvek vodile. Rođenje ovog dotad neviđenog suda – kojem se osamnaest meseci kasnije pridružio i Međunarodni krivični tribunal za Ruandu (MKTR) – predstavljalo je odlučujući korak ka osnivanju Međunarodnog krivičnog suda 2002. godine.
piše Žan-Arno Derans
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
Tajna istorija pregovora u Rambujeu
Neuspeh pregovora o statusu Kosova, vođenih u februaru 1999. godine, otvorio je put za bombardovanje Jugoslavije koje je usledilo u narednim mesecima pod vođstvom NATO-a. Ali, da li je taj neuspeh bio unapred isplaniran, kao rezultat nepopustljivosti američke diplomatije?
piše Pol-Mari de La Gors
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
Poraz mirovnog tabora u Izraelu
Godine 1978, 348 izraelskih vojnika i rezervnih oficira osniva pokret Šalom Ahšav („Mir sada“), uvereni da je pomirenje zasnovano na principu „dva naroda, dve države“ moguće. U svojoj knjizi Izveštaj našeg dopisnika iz Jerusalima (Seuil, 2021), Šarl Enderlen opisuje postepeni slom te nade.
piše Šarl Enderlan
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
Ujedinjene nacije sputane konzervativizmom velikih sila
Legitimitet Saveta bezbednosti odavno se dovodi u pitanje. Razlog za to je status stalnog člana, doživljavan kao ostatak jedne davno prošle epohe, i pravo veta, koje se smatra privilegijom potpuno nepovezanom sa savremenim geopolitičkim odnosima snaga. Ali da li je ikakva reforma uopšte moguća?
piše Bertran Badi
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
Velika iluzija o liberalizmu kao jamcu mira
Početkom 20. veka britanski pisac Norman Anđel tvrdio je da je rat besmislica sa stanovišta ekonomije: nijedna država, govorio je, ne bi svesno krenula u sukob kada bi shvatila koliko bi time izgubila u trgovinskoj razmeni. Prvi, a zatim i Drugi svetski rat razbili su tu tezu u paramparčad. Ipak, ona je nastavila da živi.
U svom eseju Velika iluzija, objavljenom 1910. godine, Anđel je zastupao ideju da je među evropskim ekonomijama uspostavljena takva međuzavisnost da bi opšti rat predstavljao katastrofu za sve strane. Rat bi uništio ekonomske sinergije i doveo do bankrota i pobednike i poražene. Bio je svestan da se ta tvrdnja može učiniti paradoksalnom, i nije bežao od tog zaključka.
piše Alen Garigu
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Post Views: 40
