Vlada ukinula podsticaje za strance, IT na udaru: Da li Srbija zanemaruje najbrže rastući sektor?

Vlada Srbije nedavno je ukinula Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji, izazvavši burnu reakciju IT zajednice.

Cilj ove Uredbe, koja je doneta 2022. godine, bio je da se podstakne zapošljavanje visokokvalifikovanih stručnjaka iz inostranstva za kojima postoji deficit na domaćem tržištu rada, a IT sektor bio je jedan od njih.

Pravo na podsticaj imali su poslodavaci u Srbiji koji su zapošljavali strance koji u prethodne dve godine od zaključenja ugovora o radu nisu boravili više od 180 dana u Srbiji, i koji su bili zaposleni na neodređeno vreme sa platom od najmanje 300.000 dinara mesečno.

To što su se predstavnici IT zajednice najviše pronašli da su na udaru nakon ukidanja ove uredbe nije čudno, jer prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, upravo IT sektor beleži najviše prosečne zarade u zemlji.

U martu ove godine, prosečna neto plata programera iznosila je 310.417 dinara, a celokupnog IT sektora oko 251.000 dinara.

Vlada je ukidanje ove uredbe obrazložila tvrdnjom da je povećan broj poslodavaca koji se prijavljuju za subvencije, kao i broj novonastanjenih lica.

IT zajednica, međutim, oštro kritikuje način na koji je ova odluka doneta – bez najave, konsultacija ili prelaznog perioda, što, kako ističu, ozbiljno remeti poslovne planove firmi koje su te olakšice već uračunale u svoje budžete.

Zabrinutost u sektoru raste, jer mnogi upozoravaju da bi ukidanje podsticaja moglo dovesti do premeštanja stranih stručnjaka u druge zemlje, pa čak i do odlaska stranih IT kompanija iz Srbije.

S druge strane, deo analitičara smatra da nijedna podsticajna mera ne može trajati zauvek i da bi fokus države trebalo da bude na razvoju kadrova, predvidivom poreskom okruženju i stabilnim zakonima o radu.

Odluka dolazi u trenutku kada IT sektor predstavlja jedan od najjačih stubova domaće ekonomije: ukupni izvoz IKT usluga u 2024. godini dostigao je rekordnih 4,133 milijarde evra, što je rast od 20 odsto u odnosu na 2023. godinu.

„Ukidanjem uredbe Srbija gubi poverenje investitora“

Prva je na ukidanje uredbe reagovala Srpska IT asocijacija koja je poručila da ukidanje podsticaja bez najave ugrožava poslovanje i poverenje investitora.

Direktor Srpske IT asocijacije Marko Vučetić rekao je u izjavi za Danas da ovakva odluka može imati ozbiljne posledice po celokupno IT tržište i reputaciju Srbije kao tehnološkog centra u regionu.

„Kada je Srbija počela da se pozicionira kao IT hab, država je prepoznala koje mere mora da sprovede kako bi privukla strane kompanije i omogućila im da zaposle visokoobrazovane i, slobodno mogu da kažem, visokokvalitetne stručnjake“, naveo je Vučetić.

Jedna od ključnih mera bila je uredba kojom su omogućene poreske olakšice za novonastanjena lica, odnosno stručnjake koji dolaze da rade u Srbiji, dodao je naš sagovornik. Ova uredba, prema rečima Vučetića, imala je snažan efekat.

„Kompanije su pravile strateške finansijske analize i zaključile da im je Srbija isplativija od, recimo, Rumunije ili Bugarske. Zahvaljujući toj uredbi, Srbija je ozbiljno zakoračila na globalnu mapu zemalja sa perspektivnim IT tržištem“, rekao je Vučetić.

Srpska IT asocijacija okuplja oko 25 tehnoloških kompanija čije članice zapošljavaju oko 4.700 IT stručnjaka u Srbiji.

Prema Vučetićevim rečima, od ukupnog broja kompanija u njihovoj asocijaciji ovu meru države koristi oko 25 odsto, dok se poreske olakšice trenutno traže za oko 1.450 stručnjaka.

„Naša radna grupa se ne bavi samo ovom uredbom, već i širim poreskim pitanjima, ali ukidanje ove konkretne uredbe bez ikakve najave ili konsultacije sa privredom izazvalo je ozbiljnu zabrinutost. Naime, sve te kompanije su te podsticaje već uračunale u svoje finansijske planove i to je sada problem“, ukazao je Vučetić.

Upozorio je i na dve moguće posledice zbog ukidanja ove uredbe: premeštanje stručnjaka i povlačenje investitora.

Kako je objasnio, od 1.450 stručnjaka (samo u okviru njihove asocijacije) veliki deo bi mogao da bude premešten na druga tržišta, koja su, navodi, bez ovih podsticaja koje je Srbija do sada imala, možda čak i povoljnija nego srpsko tržište.

„Uglavnom su to zemlje EU u okruženju koje imaju dobar poreski sistem, a samim tim što su u EU i povoljnu administraciju“, rekao je Vučetić.

Drugi scenario, kojeg naziva „crni“, koji bi mogao da se dogodi nakon ukidanja ove uredbe jeste gubitak poverenja investitora i njihov odlazak iz Srbije.

Vučetić je naglasio da IT kompanije planiraju svoje aktivnosti na period od pet ili više godina, te da je stabilnost poreskog sistema ključna za njihovo poslovanje.

„Investitori gube poverenje, jer je poreski sistem u Srbiji postao nepredvidiv, a on ne sme da bude takav. Ovo može da nas košta odlaska kompanija sa tržišta, a o posledicama toga ne bih voleo ni da govorim“, dodao je naš sagovornik.

Na pitanje o opravdanju Vlade da za ovu meru više nema dovoljno novca zbog velikog interesovanja, Vučetić odgovara da to ne može biti izgovor.

„Ako ste investitorima predstavili ovu meru kao prednost, morate je i sprovesti do kraja. Nijedna olakšica ne traje zauvek, to znamo svi, ali mora da postoji neka vrsta najave, tranzicioni period za ukidanje ili dijalog sa privredom“, rekao je Vučetić.

„Podsticaji nisu dovoljni za održivi razvoj“

Menadžing partner u Amropu i osnivač i direktor kompanije Metadriven Miloš Đurković smatra da ekonomski podsticaji imaju važnu ulogu u privlačenju stranih investicija, ali upozorava da oni sami po sebi nisu dovoljni za dugoročni i održivi razvoj domaće privrede.

„To je sada vrlo kompleksna stvar. Nisu tu samo podsticaji bitni za dolazak određenih firmi i otvaranje radnih mesta. Sve zemlje u regionu, pa i šire, nude podsticaje da bi privukle strane firme, to je u redu, ali nije dovoljno“, istakao je Đurković.

On je objasnio da, pored finansijskih podsticaja, o atraktivnosti jedne zemlje za investitore odlučuju i brojni drugi faktori – kao što su obrazovana radna snaga, poreska politika i zakoni o radu.

„Srbija je poslednjih dvadesetak godina postepeno napredovala i danas imamo solidan broj i domaćih i stranih firmi prisutnih na IT tržištu. Imamo rast izvoza u IT sektoru, što je dobar znak razvoja. Ali ako su samo strane kompanije dobijale podsticaje, a domaće, poput Levi9, Vega IT, Nordeus, H-Tech – nisu, onda to nije bilo dobro rešenje“, naglasio je on.

Đurković je ukazao da strane firme donose korist, ali da država ne sme da zanemari domaće kompanije koje ostaju u zemlji i čine osnovu lokalnog privrednog sistema.

„Podsticaj je važan u prvoj fazi razvoja tržišta. Pogledajte Slovačku, oni su kroz podsticaje razvili automobilsku industriju i postali jedan od najvećih proizvođača automobila u svetu. Ali ako podsticaje ne prati razvoj domaćeg tržišta efekat neće biti održiv“, naglasio je Đurković.

Kao primer uspešne strane investicije navodi kompaniju NCR, koja je zaposlila oko 5.000 ljudi u Srbiji.

„NCR je doprineo ne samo razvoju programerske zajednice, već i edukaciji mladih u oblastima kao što su korisnička podrška, knjigovodstvo i upravljanje korisničkim iskustvom. Mnogi su kroz rad u toj firmi naučili dobre prakse iz sveta i preneli ih kod nas“, istakao je Đurković.

Međutim, on upozorava na negativne efekte ako se strani investitori favorizuju nauštrb domaćih kompanija.

„Ako strane firme dođu i ponude nešto bolje plate, pa preuzmu kadar od domaćih firmi koje se tek razvijaju, da li smo zaista nešto dobili? Nismo. Zato je važno da se podsticaji ravnomerno usmeravaju i na strane i na domaće firme“, istakao je naš sagovornik.

Đurković je posebno naglasio opasnost od odliva domaćih firmi u inostranstvo, navodeći da ako zanemarimo domaće kompanije, one će, kao što se već dešava, početi da otvaraju svoje centre u Africi ili drugim tržištima, umesto da rastu ovde.