Zvezdice EU za građane Srbije nastavljaju da gube sjaj – protiv ulaska u Uniju više od 50 odsto ispitanih

Opada podrška građana Srbije za članstvo u Evropskoj uniji. Istraživanje „Lidingtom Risrča“ i Instituta za evropske studije u maju pokazuje da je više od 50 odsto protiv. Protiv članstva Srbije u NATO savezu je, tradicionalno, većina ispitanika – 73 odsto, prenosi RTS.

Zvezdice nastavljaju da gube sjaj – makar u očima građana Srbije. Podrška članstvu u evropskoj porodici u blagom je padu, pokazalo je majsko istraživanje. U nju bi tek oko 40 odsto ispitanih.

Iako je viđena kao poželjan ekonomski partner, većina, ipak, smatra da Unija ne bi trebalo da nam bude i politički saveznik.

„Zbog više neslaganja i po pitanju dijaloga Beograda i Prištine i odnosa prema Rusiji“, neki su od razloga kaže Dimitrije Milić iz „Lidington Risrč“.

Naglašava i da su potencijalno postojala prevelika očekivanja o brzini priključivanja EU i efikasnosti pregovora koja je postojala ranije, kaže Milić.

„Pretpostavljam da postoji jedno zasićenje u političkoj sferi“, objašnjava jedan od istraživača javnog mnjenja.

Poželjniji saveznik Rusija

U političkoj sferi, za više od polovine ispitanika, poželjniji saveznik je Rusija.

Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević kaže da to ima logike, zbog povoljnog odnosa Rusije prema srpskim nacionalnim interesima – poput onog prema kosovsko-metohijskom pitanju i Republici Srpskoj.

Ali ne smatra da je, u našim okolnostima, takav oslonac realan. Kao primer navodi oslanjanje na Rusiju 90-ih i danas na Bliskom istoku.

„Režim Bašara el Asada je propao, iranski režim je sad u teškoćama“, ukazuje Zečević.

Podseća da je Srbija imala velike probleme 90-ih i da na kraju nije ostvaren nijedan od nacionalnih ciljeva.

„Dobronamernost Rusije prema nama je jedno, život je nešto sasvim drugo“, naglašava Zečević.

Srpski građani za BRIKS

U skladu sa stavom prema Rusiji je i onaj o članstvu u BRIKS-u.

Za priključenje ekonomskom i političkom savezu zemalja koje žele da sarađuju nezavisno od Zapada izjasnilo se oko 60 odsto.

Dimitrije Milić kaže da je širok prostor interpretacija kod građana šta bi Briks trebalo da donese.

„Neki je vide kao vid ispravljenja nekih nepravdi iz 90-ih godina, drugi kao neki vid ekonomske koristi, jer je Kina jaka država, a treći je gledaju kao organizaciju gde je Rusija, pa je zato prirodno da i Srbija bude tu“, kaže Milić.

Građani potražuju državljanstva zemlja članica EU

Za one koji su sproveli istraživanje, rezultat – naročito u delu o podršci EU – nije potpuno u skladu sa potezima građana.

Direktor Instituta za evropske studije naglašava čudnim što većina građana ne bi ušla u EU, iako postoji trend da građani uzimaju državljanstva država članica EU.

„Poput Mađarske, Slovenije, Hrvatske da bi imali kao drugo državljanstvo. Zašto ga uzimaju – da bi koristili prednosti koje im daje državljanstvo EU“, naglašava Zečević.

Najveća podrška građana članstvu u Uniji bila je 2009. godine, u periodu vizne liberalizacije.

Od tada konstantno opada ili stagnira, da bi od početka rata u Ukrajini ušla u negativnu fazu.