Prva potresna ispovest pevačice nakon što joj kidnapovano dete: „Razmišljala sam o samoubistvu“

– Obukla sam ga i njih dvojica su otišli, a ja sam počela da se spremam za svirku, koju sam imala to veče. Sve vreme su mi se po glavi motale strašne stvari, jer je Deniz otišao sa ocem u suzama, govoreći da ne želi da bude sa njim. Stigla sam na svirku i pozvala sam ga, ali mi je telefon sve vreme pokazivao da je zauzet. Zamolila sam koleginicu da mi da njen telefon i Denizov otac se javio. Pitala sam ga zašto me je blokirao, što je on poricao i rekao da ga ostavim na miru, jer vozi, ako mislim da dete bezbedno stigne na skijanje.

U želji da ih ne uznemirava, Jasna je nastavila da radi i nakon pet sati ponovo pozvala, insistirajući da upali kameru, kako bi videla sina.

– Nešto mi nije dalo mira. Znate kad kažu majčinski instikt. Molila sam ga da upali kameru, ali on je uporno odbijao i u jednom trenutku mi je spustio slušalicu. Okrenula sam ga ponovo, ali je bio nedostupan. Celo veče nisam imala mira, pokušavala sam iznova i iznova da ga dobijem, ali on je bio nedostupan. Nakon sat i po vremena, koliko mu je trebalo da pređe granicu sa detetom, počela sam da razmišljam da krenem za njima i dok sam se nosila tom mišlju, stigla mi je poruka od njega u kojoj je pisalo: „Dete je na sigurnom, nemoj da ga tražiš, jer ga više nikad nećeš videti“, na šta sam ostala šokirana, jer je socijalno u Crnoj Gori meni dalo starateljstvo, na šta se on bunio, jer se bavim javnim poslom i idem na svirke, pa nisam podobna majka. I tu je krenuo moj pakao – kaže Jasna.

Istog trenutka se spakovala i krenula put Makedonije, gde živi njen bivši partner.

– Došla sam ispred kuće i počela vikati, nakon čega je on izašao i pozvao policiju. Priveli su me i na ispitivanju sam saznala da moje dete ima makedonske papire, za koje sam ja potpisala saglasnost. Pokušala sam policajcima da objasnim da ja ništa nisam potpisala i da je to falsifikovan potpis, nakon čega sam shvatila da ću dete uspeti vratiti samo ako ga tužim, što sam i uradila – priča pevačica sa tugom u glasu.

Kada ga je otac odveo od majke, Deniz je imao samo dve i po godine.

– Dve i po godine smo na sudu i moj bivši partner ima privremeno starateljstvo, na šta sam ja uložila žalbu. Deniz sada ima pet godina. Dve i po godine pokušavam da vratim svog sina. On je u međuvremenu dobio starateljstvo, pa je ono obarano i sada smo i dalje na sudu za starateljstvo. Bez obzira na sudsku presudu, ja dete viđam, ali i čujem, isključivo kada njemu to odgovara i uvek uz njegovu prisutnost ili nekog njegovog. Desi se da ne vidim dete po par meseci. Onda uzme telefon i snima dete od dve i po godine kako grli njegovu bivšu suprugu, sa kojom nije mogao da ima dece i sa kojom se u međuvremenu pomirio, i zove je mama, pa mi onda taj video pošalje. Do te mere me je takvim stvarima dovodio do ludila, da sam ja u jednom periodu pomišljala da se ubijem – priča vidno potresena Jasna i nastavlja:

– Vrhunac svega se desio u februaru, kada je moj rođeni brat oboleo od leukemije. Molio me je da mu dovedem Deniza da ga vidi poslednji put. Iako u tom trenutku nisam imala kontakt sa njim, a ni sa detetom, napisala sam mu poruku u kojoj sam ga zamolila da ostavimo sve po strani i zaboravimo sve što se desilo, da dovede Deniza u Beograd, gde se Mihailo lečio, jer želi da ga vidi poslednji put, da bude čovek i uradi to, pa neka ga onda ponovo vrati u Makedoniju. On je samo pogledao poruku i nije ništa odgovorio. Moj brat je umro nekoliko dana posle toga.

Iako poseduje sve papire o falsifikatu, iako bi pravda trebala biti na njenoj strani, a ona sa svojim detetom, sud u Makedoniji je ponovo odložio suđenje, po ko zna koji put, za kraj avgusta, a Jasna je sigurna da ni tada neće doći do suočavanja i da će ko zna koliko još čekati na pravdu i presudu u njenu korist.

sledeća vest