Mnogo se izlizao – a znamo i ko ga je izlizao, no dobro sad – onaj termin „prvi put u istoriji“, ali ovog četvrtka se neke stvari zaista dešavaju prvi put u istoriji.
Izašao je 700. (sedamstoti!) broj Nedeljnika, a ovaj jubilej obeležili smo naslovnom stranom koju je ilustrovao Mrđan Bajić, vajar i član SANU. Zapravo, ugledni umetnik je, kako kaže, prvi i poslednji put, napravio ne jednu, već dve naslovne strane za lepi, okrugli broj najtiražnijeg njuzmagazina u Srbiji.
„Čast mi je i čestitam. Kakav luksuz u ovom dobu. Čitati novine a ne znati unapred poentu. I tako već trinaestak godina“, napisao je Bajić u prigodnom tekstu o naslovnicama novog izdanja.
Da su samo ove dve ilustracije, pa bi bil-o dovoljno, ali zbog mnogo čega drugog ovaj Nedeljnik je zaista kolekcionarsko izdanje.
Ako smo za 300. broj poklanjali najbolje intervjue (naš zaštitni znak), a za 500. najbolje tekstove iz naše bogate arhive od više od 20.000 članaka, za ovaj 700. smo – mada to ponekad nije uputno u Srbiji – gledali napred.
Autorski tekst upravo o budućnosti Srbije napisao je dr Vladimir Kostić, bivši predsednik SANU; analizirali smo pouke lokalnih izbora i pogledali u kristalnu kuglu čuvenog Džordža Fridmana, putovali sa psihoterapeutom Aleksandrom Misojčićem, slušali o zaljubljenosti i ljubavi od profesora Žarka Trebješanina, otvoreno razgovarali sa Ani Erno, dobitnicom Nobelove nagrade za književnost.
A čak je i Božo Koprivica, koji se prisetio svog prijatelja Bekima Fehmiuja, povodom petnaest godina od njegovog odlaska, poslednjom rečenicom svog dirljivog eseja ujedinio neponovljivog umetnika i neke nove borbe.
Pogledajte detaljnije šta vas sve čeka u ovom specijalnom izdanju Nedeljnika.
RECEPT ZA POBEDU?
Zoran Panović pisao je o izborima u Kosjeriću i Zaječaru kao indikatorima političkih tokova van velikih centara. U tekstu analizira šta lokalni rezultati govore o stanju opozicije, taktici vlasti i mogućim signalima pred naredne republičke izbore. Posebno se osvrće na ulogu studenata i važnost zajedničkog delovanja opozicionih snaga u borbi protiv dominantnog režima.
„Studentska lista u Kosjeriću bila je u suštini opoziciono-partijska, odnosno koaliciona koju su podržali studenti. To je recept i za republičku studentsku listu koja ne bi isključivala i nepartijske ličnosti. Istraživanja Demostata pokazuju da sinergija između studenata i opozicije postoji“, piše Panović.
KAKVA JE „BUDUĆNOST“ SRBIJE?
Akademik Vladimir Kostić detaljno analizira savremenu situaciju univerziteta i društva u Srbiji, ukazujući na opasnosti koje prete akademskoj zajednici i slobodi mišljenja. Povezuje hapšenja studenata, finansijske pritiske na kulturne manifestacije i opštu političku klimu, istovremeno osvetljavajući paradokse i kontinuirane probleme kroz istorijske i filozofske refleksije.
„Ova vlast je, da citiram sebe samog, to maestralno rešila tako što stalno nudi alternativnu realnost jedne izmišljene, uporedne Srbije, sa ukusom vojničkog logora (nisu šatori ispred Predsedništva slučajnost) u kome „pojedinac nema vrednost, dok je narod sve!“ Za razliku od Srbije koja se testira u realnosti, u ovoj drugoj sve je besprekorno“, napisao je Kostić.
MAFIJAŠKA PORODICA
U ovonedeljnom dopisivanju Ante Tomića i Dragoljuba Draže Petrovića, Draža u tekstu priča o svom čukundedi, Fransoi Thiardu de Laforeu, koji je bio plemić burgundskog porekla i fotograf, sahranjen u Škaljarima kod Kotora. On kroz ličnu i porodičnu priču povezuje svoje plemićko poreklo sa savremenom realnošću – gde su Škaljari danas poznati kao sedište jednog od najmoćnijih i najzloglasnijih crnogorskih mafijaških klanova.
„Došla su tako neka vremena, grofe Tomiću, kada je bolje da nađeš neku familijarnu vezu sa mafijom nego da nađeš familijarnu vezu sa plemićkom porodicom, jer koga još danas briga za „plavu krv“ kada su ovo vremena „krvi do kolena“, napisao je Petrović.
DVE AMERIKE
Odnos Donalda Trampa i Ilona Maska postao je žarište američke političke drame, gde se sukobaju populistička desnica i tehnološki liberalizam. Dok Tramp koristi političku moć za lične i biračke interese, Mask teži revolucionarnim promenama i tehnološkoj dominaciji. O njihovom javnom sukobu pisao je Željko Pantelić.
“Mask je tvrdoglav barem koliko i Tramp i još je veći megaloman. Razlika je u tome što je Donald pod stare dane otkrio slast moći i vlasti dok je Ilon i dalje motivisan isključivo interesima svojih kompanija, idejom uvećanja bogatstva i traženjem načina da postane besmrtan”, napisao je Pantelić.
REČI JEDNE NOBELOVKE
U ekskluzivnom intervjuu, nobelovka Ana Ernó, otkriva svoje ključne ideje i stavove o savremenom društvu, otvarajući nova pitanja i izazove. Sa Ivicom Mladenovićem je razgovarala o književnosti kao činu otpora, ulozi intelektualaca, klasnoj svesti, o jeziku i odgovornosti, o svom odnosu prema Burdijeu, Marksu, Handkeu, Jugoslaviji, Nobelovoj nagradi, ali i o tome kako zamišlja jedan mogući, drugačiji svet…
„Nobelova nagrada za mene nije bila ni laka ni radosna stvar. Bila je potpuno izvan mog sveta… priznanje toliko ogromno da postaje gotovo nestvarno, teško uklopivo u svakodnevicu i u sam čin pisanja. Tu se javlja određena vrsta unutrašnjeg disbalansa. Kao da vas nešto prevazilazi, nosi vas, a da to niste tražili“, rekla je Ernó.
PUTIN I KOSOVO
Poznati američki geopolitički strateg Džordž Fridman, nekadašnji osnivač agencije Stratfor, boravio je u Beogradu. U intervjuu za Nedeljnik, Fridman govori o kraju Hladnog rata, o racionalnoj osnovi Trampove spoljne politike, o poziciji Srbije u novoj globalnoj ravnoteži, zašto Zapadna Evropa zaostaje, dok Istočna postaje sve atraktivnija. Osvrnuo se i na sopstvenu biografiju, mađarsko poreklo, bombardovanje Beograda.
“Veliku stratešku grešku Amerika je učinila u Prištini 1999. godine kada nije dopustila Rusima da uzmu prištinski aerodrom. Rusija nas u tom trenutku nije ugrožavala, nije to bila ni strateška reakcija, koliko je bila inercija – neko je video naoružane Ruse i upalio se alarm da je to opasnost. Koliko do juče je to i bilo tačno, ali tada više nije bilo, ispričao je čuveni američki profesor, osnivač agencije Stratfor i geopolitički strateg”, piše Veljko Miladinović.
PODMORNICE
U novoj vojnoj analizi Aleksandra Radiće pročitajte kako su jugoslovenske mini-podmornice postale tajno oružje Hladnog rata, kako su izgledali razvoj i sudbina malih podmornica Jugoslovenske ratne mornarice (JRM), s posebnim fokusom na klasu 911, tehničko-vojne aspekte njihovog projektovanja, upotrebe i kasnije istorije nakon raspada SFRJ.
“Jedna mitska priča kaže da su jugoslovenski projektanti 1960-ih godina izradili nacrte za malu podmornicu od oko 100 tona za infiltraciju diverzanata, izviđača i obaveštajnog kadra sa severa na jug Korejskog poluostrva”, napisao je Radić.
OMAŽ BEKIMU FEHMIUU
Božo Koprivica piše emotivni esej kojim nas vodi kroz filmski, scenski i životni portret Bekima Fehmiua – glumca čija je dostojanstvena pojava jednako sijala u kadru i van njega.
“Tiho sam rekao da on, da Bekim, u kadar unese neku posebnu boju, scensku napetost, tako da scena uzlebdi. Otvorile su se Bekimove zenice, oko čisto, tajanstveno kao pun Mjesec. Nije se Bekim nasmiješio. Al’ shvatio sam da sam pogodio u sridu. Postali smo prijatelji…”, napisao je Koprivica.
Jergović
SVI PUTEVI VODE U RIM, PARDON, MENHETN
Zavirite u lični putopis Aleksandra Misojčića između Lisabona, Istanbula i Njujorka, gde autor promišlja o gradovima kao odrazima unutrašnjih svetova, večnosti, sećanja i identiteta. Ovo nije tekst o geografiji, već o emociji, utisku i potrebi čoveka da pripada, veruje i, makar na trenutak, pobegne iz sopstvenog života.
“Prvi susreti sa gradovima ostavljaju neizbrisive slike i sećanja, a gradovi postaju slični nekad upoznatim ljudima. Gradimo o njima mišljenje i predrasude, svojatamo ih ili nas jednostavno razočaraju. Putnik daje sebi za pravo da po utisku oslonjenom na površnost sudi”, napisao je Misojčić.
ŠTO SE TIČE MORALA, MORALA SAM
Milan Damjanac u novom tekstu analizira kako se moralizatorstvo često koristi kao oružje u borbi protiv onih kojima zavidimo. Razotkriva kako ljudi često koriste moral kao oružje – ne zato što su zaista posvećeni „pravim vrednostima“, već da bi prikrili osećanja zavisti, inferiornosti i nesigurnosti.
“Svet može biti nefer, sistem isto, ali to ne sme biti izgovor da odbacite sopstvenu odgovornost i agensnost. Morate se boriti. Kada čovek digne ruke od sebe, onda povlađuje sopstvenom narcisizmu”, napisao je Damjanac.
LJUBAV JE KAD SE NEKO VOLI
Ljubav je reč sa velikim spektrom značenja i još većim spektrom pitanja koja nam se motaju po glavi. Zašto ljubav boli, zašto ne možemo bez nje, kako nas ona zapravo ispunjava i spaja..? Odgovore na ova pitanja možete pronaći u novom tekstu psihologa Žarka Trebješanina.
“Istinska ljubav je kada čovek uvažava i voli drugo ljudsko biće onakvo kakvo ono jeste, kao osobu od krvi i mesa, sa vrlinama i manama. Ova prava, istinska ljubav nas uzdiže, očovečuje i čini osetljivim, saosećajnim i nesebičnim”, napisao je trebješanin.
PIKSIJEVA GLAVA
Zašto se sve više srpskih fudbalera povlači iz reprezentacije i kako selektor Dragan Stojković Piksi nije uspeo da reši probleme koji su doveli do pada ekipe, pročitajte u tekstu Aleksandra Gligorića.
“Kada je Stojković izjavio da igrač iz slabe Verone nije dovoljno dobar za reprezentaciju Srbije, neko ko površno prati situaciju zaključio bi da je ta reprezentacija sastavljena od igrača iz najboljih evropskih klubova koji igraju bitne uloge na evropskoj fudbalskoj mapi. Što nije tačno. Srbija odavno nije imala slabiju grupu fudbalera na raspolaganju. Makar ako se gledaju njihove klupske karijere i minula sezona”, napisao je Gligorić.
Guns N’ Roses
Tekst Branka Rosića prati legendarni bend Guns N’ Roses, od njihovih burnih početaka u Kaliforniji do svetskog uspeha, kroz lične anegdote i sećanja ljudi koji su ih pratili od početka. Uz svevremenske hitove i filmsku karijeru, bend se 18. jula vraća u Beograd na veliki koncert, koji fanovi hard roka ne smeju propustiti.
“Ne vole ih samo manekenke već i superzvezda akcionih filmova. Arnold Švarceneger ih zove u „Terminator“, snima s njima spot, toči „džek danijels“ u Slešovu čašu. Pravi je fan Gunsa. Lično, draži mi je spot i pesma „Since I Don’t Have You“ sa drugim filmskim superstarom – Garijem Oldmanom”, piše Rosić.
CRNJANSKI JE NAJGORE PROŠAO
Svetislav Basara i Miljenko Jergović su sada već redovni “dopisivači“ u Nedeljniku, kao i na sajtu “Velike priče“. Dopisivanje o aktuelnostima koje se dešavaju u Srbiji, ali i u “komšiluku“ i svetu, nije izostalo ni ove nedelje. Koje i kakve utiske su razmenili ove nedelje, pročitajte u rubrici “Nikad bolje“ u novom broju Nedeljnika.
U ovonedeljnom dopisivanju, Jergović piše koliko je Živojin Pavlović bio važan i talentovan filmski i književni stvaralac u bivšoj Jugoslaviji. Ističe da je za Pavlovića bilo teško vreme kad se zemlja raspadala i da zbog toga nije mogao da nastavi kao pre. Jergović takođe kritikuje to što mnogi ljudi danas samo čekaju i ne rade ništa da promene stvari oko sebe.
“Iako su Žilnik i Makavejev, svaki na svoj način, bili pravi punk – uzgred, obojica su dosta bliski srodnici tvoga romanesknog opusa – Pavlović je bio moj autor. Živojinu Pavloviću je uspijevalo ono za čim je Hollywood težio cijelih stotinu godina. Njegovi junaci bili su idealtipski holivudski junaci. Njegovi epizodisti bili su holivudski epizodisti”, napisao je Jergović.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 437
