Od pada nadstrešnice 1. novembra 2024. godine u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi, Srbija se suočava sa dubokim društveno-političkim tenzijama koje su kulminirale studentskim protestima i blokadama.
Naslovna strana novog broja Nedeljnika, posvećena je velikom intervjuu sa rektorom Beogradskog univerziteta, Vladanom Đokićem.
Rektor je za Nedeljnik govorio o odnosu sa studentima i okončanju školske godine, o medijima, pretnjama i saslušanju u policiji, o političkom angažovanju i izborima i o tome kako će istorija gledati na ovu borbu.
„Studentske blokade su postale nužnost onoga trenutka kad je postalo jasno da država, njene institucije, pravosuđe, pa čak ni mediji, dakle svi oni preduslovi jednog slobodnog i demokratskog društva, u našoj zemlji više ne funkcionišu u korist pravde i zakona, već u korist jedne grupe ljudi, rekao je Đokić.
Izborna fatamorgana
Zoran Panović analizira aktuelnu političku situaciju u Srbiji, sa fokusom na autoritarnu vladavinu Aleksandra Vučića, slabosti opozicije i nizak nivo građanskog angažovanja. Studentski protesti istaknuti su kao jedan od retkih primera političke svesti i organizovanog otpora, uz ocenu da takvi pokreti mogu imati značajnu ulogu u budućim promenama.
„Jako je bitno kako bi se SNS ponašala izgubi li vlast: da li će ostati relativno stabilna kao DPS u Crnoj Gori ili će se ekspresno rasturiti kao Demokratska stranka u Srbiji nakon Tadićevog poraza 2012. Bez odgovora na to pitanje, nemoguće je pravo profilisanje partijske scene u Srbiji i izlazak iz taborske, frontovske, polarizacije“, napisao je Panović.
„Jevrejski Milošević“
Željko Pantelić piše o tome kako je trenutna politika Netanjahua i njegovih koalicionih partnera ekstremna i destruktivna, da uništava unutrašnju strukturu izraelske države i vodi ka produženju i pogoršanju sukoba s Palestincima, čiji je narod već ugrožen s obe strane, gde istovremeno osuđuje i terorističku politiku Hamasa kao jedan od glavnih uzroka trenutne tragedije.
“Netanjahu je u borbi za opstanak na vlasti, kao Slobodan Milošević u Srbiji krajem prošlog veka, transformisao Jevreje od žrtava u dželate, sa prave strane istorije gurnuo ih je na pogrešnu, izolovao od sveta i zaveo pričom o istini koja će se kad-tad probiti, legitimisao je teroriste i ekstremiste kako u svojim redovima tako i na protivničkoj strani”, piše Pantelić.
Ilon Mask, gromobran koji više nije od koristi
O tome kako je Ilon Mask pokušao da sprovede velike reforme u američkoj administraciji i smanji birokratiju, piše autor, ali istovremeno ukazuje na to da su sistemske prepreke i politički interesi onemogućili ostvarenje njegovih ambicioznih ciljeva, piše Miša Brkić.
“Mask je postao krivac za sve predsednikove brljotine a Trampu je DOGE odgovarao samo dok je Mask bio spreman da bude gromobran za munje i gromove kritičara i protivnika njegove vladavine”, piše Brkić.
“Šta bi nam falilo da smo Egipćani?”
U ovonedeljnom dopisivanju Ante Tomića i Dragoljuba Draže Petrovića, Ante Tomić kroz istorijsku i društvenu analizu ispituje kako se istorijske ličnosti i narativi, poput kralja Tomislava, koriste i iskrivljuju u nacionalističke svrhe i stiče kako ti lažni narativi hrane nacionalizme i podele.
“Paučina” uhvatila ruske avione
Kako je ukrajinska obaveštajna služba uništila ruske avione i obezglavila nuklearnu pretnju Moskve u jednoj od najspektakularnijih akcija u ovom ratu piše Aleksandar Radić.
“Smestili su dronove u standardne kontejnere za prevoz robe i kamione za vuču i za volan su poseli diverzante. Dronove su sastavili u nekoj hali u Čeljabinsku. Sada se zna i adresa te rabote – Sverdlovski trakt 28A, pa šta sa tim. Posao su završili”,piše Radić.
Ko je odgovoran za Mrkonjić Grad
Za najveći zločin koji su počinile hrvatske snage tokom ofanzive na samom kraju rata u BiH optužnicu nije podiglo ni Tužilaštvo u BiH. Drago Pilsel svojevremeno je haškim istražiteljima rekao da bi bio svedok za zločine hrvatskih snaga počinjene nad zarobljenim srpskim vojnicima i naročito srpskim civilima u oktobru 1995. kod Mrkonjić Grada. Šta se tamo stvarno dogodilo, pročitajte u tekstu Draga Pilsela.
“I u Sudu BiH su potvrdili da nikakva optužnica protiv oficira Hrvatske vojske njima nije dostavljena. Zašto Milanović diže paniku, zašto manipuliše, što je svojstveno kada je reč o „optužnicama“, zašto se pak Tužilaštvo u BiH nije odlučilo da potegne pitanje rešavanja ratnih zločina nije na meni da elaboriram. Na meni je da podsetim, u prvom redu predsednika Milanovića, zatim premijera Plenkovića te gospodu generale koje ćemo, za ovu priliku, svesti na Antu Gotovinu, na to da su snage HV-a zaista počinile zločine u BiH”, piše Pilsel.
“Frica i Naratora ostavljam žive. Oni su još daleko od bilo kakvog ‘enda’”
Nema više Frica i Dobrile. Pardon, nema više „Frica i Dobrile“, kolumne Srđana Valjarevića, ali ima i Frica i Dobrile i svih onih „oriđinala“ kojima je Srđan Valjarević slikao našu svakodnevicu, u verovatno najdugovečnijoj, a svakako najduhovitijoj novinskoj kolumni u Srbiji i regionu. Valjarević ima mnogo stvari da kaže, posebno o književnosti, ali dogovor je bio da ovo bude razgovor o njegovoj kolumni, njenom nastajanju, trajanju i svršetku.
Šta je sve Srđan Valjarević rekao o najdugovečnijoj novinskoj kolumni, pročitajte u novom broju Nedeljnika.
“Zašto sam rešio da zaveštam svoje telo?”
Detinjstvo duboko i trajno može da oblikuje čovekovu psihu, ponašanje i životne odluke, pa i one naizgled racionalne i plemenite, poput zaveštanja tela nauci. Kroz lične primere Zoran Radovanović pokazuje da se unutrašnje borbe ne završavaju s godinama i da racionalnost često skriva davne, potisnute traume.
“Želja mi je samo bila da ilustrujem banalnu istinu, dobro poznatu „stručnjacima za dušu“ – psiholozima, psihijatrima, sveštenicima, pa i ponekom šarlatanu koji se provuče na račun njihove zaslužene reputacije – bizarni detalji iz detinjstva mogu da ostave višedecenijske ili celoživotne posledice”, napisao je Radovanović.
Nostalgija za Jugom i njene senke u današnjoj politici
Svetislav Basara i Miljenko Jergović su sada već redovni “dopisivači“ u Nedeljniku, kao i na sajtu “Velike priče“. Dopisivanje o aktuelnostima koje se dešavaju u Srbiji, ali i u “komšiluku“ i svetu, nije izostalo ni ove nedelje. Koje i kakve utiske su razmenili ove nedelje, pročitajte u rubrici “Nikad bolje“ u novom broju Nedeljnika.
U ovonedeljnom dopisivanju, Basara piše o svojim iskustvima iz vojske u bivšoj Jugoslaviji i o tome kako je tadašnje društvo bilo strogo i zatvoreno. On govori i o današnjim problemima u Srbiji, naglašavajući da promene neće doći samo smenom vlasti, već i promenom razmišljanja i ponašanja ljudi.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Srđana Valjarevića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 16
