Na naslovnoj strani ovonedeljnog broja, očekuje vas tekst Milana St. Protića u kome donosi pregled borbe za demokratiju u Srbiji – od ustavnih pokušaja u 19. veku do savremenih građanskih pokreta. Autor suprotstavlja uvrežene predstave o navodnoj srpskoj sklonosti ka autoritarnosti istorijskim činjenicama koje govore o upornoj težnji ka slobodi i parlamentarizmu.
„Ako ima istorijskog procesa koji je obeležio Srbiju čitavog devetnaestog i prvih decenija dvadesetog veka, onda bi to bila uporna i neprestana borba za ograničenje vlasti vladaoca. Od protivljenja Karađorđevom samodržavlju, preko buna protiv Miloševe autokratije, Ustava 1835. i ustavobraniteljskog režima, pojave liberala zapadnih uticaja, Ustava 1869, do stvaranja organizovanih političkih stranaka 1881, Ustava 1888. kojim je ustanovljeno dosledno parlamentarno uređenje sa bezmalo opštim pravom glasa (za muškarce)”, piše Protić.
Hoće li Rusija napasti Finsku (već do 2030)?
Rusija pojačava vojnu aktivnost na granici sa Finskom, dok general Andrej Mordvičev vodi velike promene u vojsci. Šta to znači za bezbednost regiona i kakve posledice možemo očekivati pročitajte u novom tekstu Željka Pantelića.
“Pomeranje ruskog fokusa na severozapad, gledano iz ugla Moskve, nakon završetka rata u Ukrajini deo je šire priče koja se u Kremlju smatra prioritetnom: kontrola Arktika je ključ za status Rusije kao supersile i trećeg nogara na „tronošcu“ planetarnih hegemona sa SAD i Kinom”, piše Pantelić.
Hej momci u plavom (imam lošu vest)
Simbolika “plavih” je varirala kroz istoriju – od vojnog i sportskog značenja u bivšoj Jugoslaviji do savremenih političkih interpretacija u Vučićevoj Srbiji. Zoran Panović u novom tekstu analizira kako se uloge i boje neprijatelja prilagođavaju političkoj stvarnosti i propagandnim potrebama vlasti.
“Ko bi bili danas „plavi“ za Vučićevu Srbiju? Valjda one države koje sprovode „obojenu revoluciju“ u Srbiji koja kao da traje i dalje, iako je po Vučićevim rečima više puta pobeđena. To deluje logično, ali ne mora da bude tačno. Fora je u tome što „plavi“ zavise od dnevnopolitičke propagandne konjunkture režima koji u suštini ima i dalje široku međunarodnu podršku. Rusi i dalje u Srbiji nemaju boljeg zavetnika od Vučića, Kinezi čeličnog prijatelja, dok Zapad nema i dalje jasnu alternativu kakva je bila SNS 2012, ili DOS 2000. a koja bi garantovala, otkočila ili ubrzala procese. Kako „plavi“ zavise od trenutne konjunkture, tako se ideološki varira i unutrašnji neprijatelj u ideološkoj papazjaniji – pa su studenti čas ustaše, čas anarhisti, čas hamasovci, čas ljotićevci…”, piše Panović.
„Videćete ovde strahote…“
Hren Malka, Izraelka koja je preživela masakr na Nova festivalu 7. oktobra 2023. godine, deli potresnu priču o danu kada je sve stalo – i za nju i za Izrael.
“Dronovi, za koje su posetioci mislili da su deo produkcije, bili su Hamasovi izviđači. Rakete su zasule nebo, a panika je zavladala kada je muzika utihnula, a policija naredila svima da legnu na zemlju. Hren, paralizovana strahom, opisuje sebe kao „zombija“, nesposobnog da se pomeri dok joj crvenokosa policajka nije pritrčala, smirujući je rečima: „Imaš napad panike, dušo. Imamo Gvozdenu kupolu da nas zaštiti. Idi do auta.“U narednim trenucima, Hren i njena grupa bili su na ivici smrti više puta. Naišli su na naoružane ljude prerušene u izraelske uniforme, ali njen instinkt – „videla sam ludilo u njegovim očima“ – spasao ih je od sigurne smrti”, piše Dušan Telesković.
“Autošovinisti”
U ovonedeljnom dopisivanju Ante Tomića i Dragoljuba Draže Petrovića, Draža piše o tome kako svakodnevne frustracije i problemi u Srbiji navode ljude da kritički gledaju na svoju državu i narod, što se naziva „autošovinizam“. Suština je da je ta kritika više izraz razočaranja i realnosti nego mržnje prema sopstvenom narodu.
Koja je cena ljubavi?
Zorica Marković piše o “troškovima” ljubavi, koliko ima bezuslovne ljubavi a koliko one sa cenom i može li se slomljeno srce “naplatiti.”
“Bezuslovne ljubavi su retke, neko bi rekao samo majčinske, ali neko bi rekao da ljubav ne dolazi s troškovima, već s odgovornošću. Ona, ipak, podrazumeva neku „cenu“, ono što su partneri svojevoljno pružali i dobijali. Problem nastaje kada jedna osoba veruje da je više ulagala, davala ili kada očekuje više, a to ne govori, ili kaže a ipak ne dobije”, piše Marković.
Rehabilitacija Draže Mihailovića
“Na tačno deset godina od sudske rehabilitacije Draže Mihailovića, Nedeljnik je došao do nepoznatih dokumenata o vođi četnika, u kojim su sakupljene analize i izveštaji britanskih obaveštajaca i diplomata iz vatrenih godina Drugog svetskog rata. Oni bacaju novo svetlo na istorijsku dilemu zašto su Britanci okrenuli leđa Mihailoviću i podržali Tita”, piše Veljko Miladinović.
“Terapija motornom testerom”
Miša Brkić piše o argentinskom predsedniku Havijeru Mileiu, poznatom po nadimku „El Loko“ koji je u rekordnom roku sproveo najradikalnije ekonomske reforme u savremenoj istoriji zemlje. Njegova „terapija motornom testerom“ donela je velike političke promene u toj zemlji.
Tranzicija iz unipolarnog u multipolarni globalni poredak
Ognjen Radonjić analizira promene u globalnoj raspodeli moći kroz prizmu ekonomskih pokazatelja, pre svega udela BDP-a po paritetu kupovne moći, kao i tranziciju unipolarnog u multipolarni svetski poredak.
Jesu li Irci opasni momci?
Tom Kol, bubnjar benda Fontaines D.C. je u razgovoru sa Brankom Rosićem ispričao šta povezuje Irce i Srbe, kakav je život u Dablinu i podelio utiske o Srbiji pre koncerta koji je najavljen za kraj juna.
Gde je kišobran?
Svetislav Basara i Miljenko Jergović su sada već redovni “dopisivači“ u Nedeljniku, kao i na sajtu “Velike priče“. Dopisivanje o aktuelnostima koje se dešavaju u Srbiji, ali i u “komšiluku“ i svetu, nije izostalo ni ove nedelje. Koje i kakve utiske su razmenili ove nedelje, pročitajte u rubrici “Nikad bolje“ u novom broju Nedeljnika.
U ovonedeljnom dopisivanju, Jergović kroz anegdote objašnjava da politička snaga i ideologija u Hrvatskoj zavise od geografskih i istorijskih faktora, gde desnica ima podršku u manjim, ratom pogođenim mestima, dok veći gradovi ostaju na strani levice.
“Kišobran je u JNA bio fetiš omrznutog civilstva. Pamtim da se često spominjao i nakon tog prvog dana. Vojniče, da možda ne želiš kišobran!, urlao je u Kninu na uplakanog Jovanovića kapetan Gutić. A Jovanović je plakao, jer ga nije pustilo na odsustvo da vidi ženu koja mu je javila da je trudna. Trebala je to biti neka duhovitost u vezi Jovanovićevih prekomjernih suza.Kišobran je u toj svijesti vjerojatno bio ono što je nekad prije morao biti – šešir. Zloglasno buržoasko pokrivalo za glavu, kojim su se nakon 1945. pokrivali samo oni junačniji i drčniji. Onih koje više nije bilo briga hoće li netko u njima identificirati neprijatelje”, piše Jergović.
KRAJ FRICA I DOBRILE
Poslednja kolumna serijala o Fricu i Dobrili. U novom štampanom izdanju Nedeljnika, pročitajte poslednju kolumnu koja ujedno označava kraj najdugovečnije novinske kolumne.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Srđana Valjarevića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 29. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 13
