„Vrući krompir“ u domaćoj javnosti je potraga za odgovorom na pitanje ko je kriv za pad broja turista koji su posetili Srbiju – a Narodna banka Srbije (NBS) rešila je da se uključi u diskusiju tvrdnjom da je „jasan uticaj protesta i blokada na pad prometa u turizmu iz meseca u mesec, ali i kada se posmatraju podaci za celo prvo tromesečje 2025. godine.
Ekonomista Saša Đogović, međutim, ukazuje u izjavi za Nedeljnik da bi, pre nego što uperi prst u proteste i blokade, država trebalo da razmotri koliko je sama doprinela takvoj situaciji.
„SVE LOŠIJI PODACI“
„Dinamika turističkih kretanja bila je takva da su se iz meseca u mesec pogoršavali podaci“, navodi NBS, uz podatak da je ukupan broj dolazaka domaćih i stranih turista u prvom tromesečju lošiji za 0,2 odsto, dok je broj noćenja domaćih turista u tom periodu opao za 8,4 odsto.
„Ako se posmatra samo mart, ukupan broj dolazaka turista niži je za 11,1 odsto međugodišnje (domaćih turista za čak 14,9 odsto međugodišnje), a broj noćenja ukupnih turista niži je za 14,6 odsto međugodišnje (domaćih turista za 22,8 odsto međugodišnje)“, navela je NBS u saopštenju.
Podatak o padu noćenja domaćih turista u martu prethodno je, u gostovanju na TV Pink, izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz komentar „ubiše nas, ljudi…desetine i desetine hiljada (turista) nisu došle u našu zemlju zbog njihovog terora“.
SMANJENE ZARADE – manje putovanja
Kada je reč o ekonomskim argumentima, NBS tvrdi da se zabeleženi pad kada je reč o domaćim turistima ne može objasniti ni rastom cena aranžmana niti manjkom vaučera, jer je u tom periodu zabeležen rast zarada i penzija, pa bi se očekivao i rast prometa u turizmu, dok inflacija ranijih godina nije uticala na „turističku tražnju“.
„Da se ovaj promet može povezati s protestima i blokadama, a ne sa manjim brojem vaučera, kao što se u javnosti pominjalo, govori i činjenica da je bio nizak rast prometa u trgovini na malo u prvom tromesečju – svega 0,7 odsto međugodišnje, kao i prometa u ugostiteljstvu od 2,8 odsto međugodišnje za dva meseca“, zaključuju u NBS.
Ekonomista Saša Đogović, međutim, smatra da je do pada domaće tražnje zaista i došlo zbog duboke političke krize koja se reflektuje i kroz neisplaćivanje zarada ili isplatu umanjenih plata velikoj grupi zaposlenih na univerzitetima i u srednjim školama.
Da li to znači da ako su dobili „krompir“, kako je rekao predsednik Vučić, onda toliko mogu i da potroše, pitamo.
„Neisplaćivanje zarada svakako sa sobom povlači pad turističke tražnje i značajno manji rast maloprodajnog prometa“, objašnjava Đogović.
Ističe i da je, kada je reč o vaučerima, ove godine do sada podeljeno samo 30.000 komada, i to tek sredinom aprila, dok je prethodnih godina deljeno po 100.000 i to u januaru.
GDE SU TURISTI IZ HRVATSKE?
Posebno pitanje je (ne) dolazak turista iz inostranstva, koji je, kako kažu podaci na koje se poziva i NBS, daleko manje izražen od minusa kod domaćih turista.
Đogović naglašava da se i tu mogu videti efekti ponašanja države, i gde teško da ima krivice studenata, odnosno „protesta i blokada“.
„Prema poslednjim podacima za mart, pad broja dolazaka turista iz Hrvatske je visok i iznosi oko 36 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je broj noćenja gotovo prepolovljen. To je posledica odluka vlasti da se ne dozvoli ulazak novinara pa i javnih ličnosti i Hrvatske, a došlo je do toga i da vlada te zemlje preporučila svojim građanima da ne putuju u Srbiju bez preke potrebe“, podsetio je Đogović.
Post Views: 81
