Pristupna beseda akademika Pavla Petrovića u SANU
Ekonomski prosperitet i institucije, slučaj Srbija
Srbija je bliska državnom kapitalizmu sa elementima oligarhijskog, u kome elita maksimizira svoje prisvajanje uz ograničenje da obezbedi neki rast životnog standarda stanovništva i time legitimiše svoju vlasti. Srbija ima deformisan, neefiksan i neodrživ privredni rast. Dobre institucije povećavaju privredni rast i rast produktivnosti u CIE, a loše institucije u Srbiji koče privredni rast i rast produktivnosti. Unapređenje institucije do nivoa CIE podiglo bi stopu rasta u Srbiji za oko 1pp (sa 3,8 odsto na 4,8 odsto) tj. skoro za trećinu. Ko gubi a ko dobija promenom kvaliteta institucija
Srbija je zarobljena u sistemu koji ne obezbeđuje ekonomski prosperitet
Postoje različite vrste tržišnog sistema sa privatnom svojinom gledano iz ugla ekonomskog prosperiteta. Postoji državni kapitalizam, zatim oligarhijski koji ne obezbeđuju dugoročan i stabilan privredni rast. S druge strane, preduzetnički u kombinaciji sa kapitalizmom velikih kompanija to uglavnom uspeva (Baumol i drugi 2007, Svetska banka 2024, 2025.).
Srbija je bliska državnom kapitalizmu sa elementima oligarhijskog, u kome elita maksimizira svoje prisvajanje uz ograničenje da obezbedi neki rast životnog standarda stanovništva i time legitimiše svoju vlasti (Baumol i drugi, 2007). Ovaj sistem sa slabim (”ekstraktivnim“) institucijama drži društvo zarobljenim na niskom dohotku jer elita gubi, politički i ekonomski (a stanovništvo dobija), ako dođe do značajnog unapređenja institucija (Adžemoglu, 2025.).
Državni kapitalizam: model u kome su država (i povezane inostrane kompanije) glavni investitor
U tom modeli država gura privredni rast, dok je domaći privatni sektor zapostavljen. To je neefikasno i neodrživo rešenje. Država i strani investitore privlače skoro 2/3 investicija u Srbiji (oko 64 odsto). Domaća privatna preduzeća investiraju tek nešto više (3,5 milijarde evra) od domaćinstava (2,8 milijardi, potrošenih za kupovinu stanova i renoviranja).
Sputanost domaćeg privatnog sektora potvrđuje i mali broj preduzeća, naročito novoosnovanih. Srbija ima 30 preduzeća na 1.000 stanovnika, EU ima 72, a CIE (centralna i istočna Evropa) 79 preduzeća. Broj novoosnovanih preduzeća u Srbiji čak je 3,3 puta manji od proseka CIE.
Rezultat državnog modela je deformisan privredni rast
To pokazuju sledeći podaci:
Ukupan privredni rast (2018-2024.) bio je solidan: 3,8 odsto godišnje. Kažem solidan, ali je reper za Srbiju ipak rast od četiri-pet odsto.
Taj privredni rast, međutim, pokreću samo tri sektora (rudarstvo, građevinarstvo i IKT sektor koji čine 16 odsto privrede) s godišnjom stopom rasta od 9,6 odsto. Ostatak privrede (84 odsto) raste usporeno – samo 2,7 odsto godišnje.
Rast građevinarstva i rudarstva direktno je pogurala država. A IKT pak raste uprkos ”državi“ jer ga vuče svetska tražnja za IT uslugama.
Nedovoljan rast 5/6 srpske privrede rezultat je uspavanog privatnog sektora koji ne investira.
| Dekompozicija privrednog rasta Srbije, 2018-2024 (u %) | |||
| Prosečan rast (2018-2024) | Kumulativni rast (2018-2024) | Učešće u BDP-u (2017-2023) | |
| BDP | 3,8 | 29,8 | 100 |
| Rudarstvo, Građevinarstvo, Informisanje i komunikacije | 9,6 | 90,4 | 15,9 |
| Ostatak privrede | 2,7 | 20,5 | 84,1 |
Kao posledica takvog modela Srbija ima neefikasan i neodrživ privredni rast
Ta ocena može se pokazati na dva primera.
Rast rudarstva je 9,2 odsto godišnje.
Tom rastu doprinosi odluka da kineska državna kompanija Ziđin kupi 63 odsto državnog preduzeća RTB Bora, a potom i rudnik Čukaru Peki (100 odsto). Eksploatacija rude bakra i zlata povećana je 4,7 puta od 2017. do 2024. godine, što je enormno i za Srbiju neracionalno. Ta kupovina donela je malu ekonomsku korist jer nisu razvijeni prateći, tehnološki napredni sektori.
Stoga, nema širenja tehničkog progresa, produktivnosti i dodate vrednosti kroz privredu. S druge strane, država de fakto toleriše nepoštovanje ekoloških i drugih obaveza investitora. Investicije će uskoro da se iscrpe, a profiti Ziđina nastaviće da se iznose iz zemlje.
Rast građevinarstva je devet odsto godišnje.
Taj sektor vođen je ogromnim rastom državnih investicija. Građevinarstvo je tradicionalni sektor, koji stvara malu dodatu vrednost i zato nema širenja novih tehnologija i znanja.
Ono je tesno povezano sa državom/partijom. Gotovi svi veliki projekti realizuju se po posebnim, ne tržišnim, procedurama. Građevinarstvo je neefikasno (rokovi, kvalitet, bezbednost), skupo i sa mogućom korupcijom. U tom sektoru izdvaja se desetak firmi koje izvode najveći deo radova. U pitanju su ”drugari“ (cronies, oligarsi).
U ovom razmatranju zanimljiv je slučaj IKT sektora u Srbiji. Za njega se može reći:
Privatni ali sputan ambijentom/državom
Informisanje i komunikacije (IKT) rastu 10,8 odsto godišnje. I po tome su među liderima u CIE. Problem je, međutim, što je taj sektor ”iskrivljen“ – domaće kompanije rade (mahom) za strane investitore, odnosno za svoje centrale u inostranstvu. Strane kompanije dominiraju jer prave skoro 3/4 prihoda i zapošljavanja, a uglavnom su okrenute svojim centralama. Njihovi gotovi proizvodi imaju već obezbeđena strana tržišta.
Puno malih domaćih firmi koje ne uspevaju da ”uzlete“ prodaju se strancima čim se suoče s problemima.
Za IKT se može reći da je više ”ostrvo“ unutar domaće privrede nego pokretač inovacija u Srbije, što bi trebalo da se od njega očekuje.
Karakteriše ga odsustvo kreativne destrukcije. Ključna prepreka kreativnoj destrukciji je ambijent, odnosno državno/partijski sistem. Indikacija sputanosti IT sektora vidljiva je ovih dana, taj sektor odlučno se pridružio tekućim protestima za bolje institucije.
Za razliku od od svetskih primera u srpskom IKT sektoru nema izdvajanja najefikasnijih iz velikog skupa malih firmi, koje bi snažno rasle i ”usisale“ radnu snagu iz ostalih firmi, koristeći je produktivno.
U tom sektoru ne nastaju firme značajne u međunarodnim okvirima – ”jednorozi“ (vrednost veća od milijarde dolara), za razliku od zemalja u okruženju.
Rezultat državom vođenog rasta je kvantitet, a ne kvalitet
Evo nekih pokazatelja:
Rast BDP-a Srbije pokreće snažno povećanje investicija, a ne rast produktivnosti.
Doprinos kapitala dvostruko je veći nego doprinos tehničkog progresa (TFP). Nasuprot Srbiji, u CIE tehnički progres postaje glavni motor rasta.
Postoji ogromna kvalitativna razlika: u Srbiji rast je vođen kvantitetom investicija a potom ograničenim širenjem novih tehnologija.
Srbija: 2i faza razvoja: investicije (i)+ ograničena infuzija (i) naprednih tehnologija
CIE: 3i faza razvoja: investicije (i) + infuzija (i) + inovacije (i)
Model državnog kapitalizma sa jednom partijom (politički kapitalizam) dovodi do toga da demokratija snažno slabi u Srbiji
Od 2012. godine defakto jedna partija je na vlasti
Demokratske slobode u Srbiji brzo se smanjuju i znatno su ispod nivoa u CIE.
Od 2015. vrednost indeksa sloboda sistematski pada – to je najveći pad u Evropi i sedmi najveći na svetu.
Srbija je 2019. godine prešla iz delimično konsolidovane demokratije u hibridni režim.
Demokratija povećava ekonomski prosperitet (Adžemoglu i drugi, 2019):
– Podstiče veće investicije, ekonomske reforme, bolje i obuhvatnije obrazovanje i zdravstvo, te tako povećava BDP per capita.
– Srbija se ubrzano kreće u suprotnom pravcu: padu demokratije.
Institucije su veoma slabe i sistematski se urušavaju
Odgovor društva na takvo stanje su sve češći, masovniji i duži građanski protesti:
– 2016: ”Savamala“
– 2017: ”Protiv diktature“
– 2018-2019: ”1 od 5 miliona“
– 2020: Upravljanje kovid krizom
– 2021-2022: Ekološki protesti (litijum)
– 2023: ”Srbija protiv nasilja“, izborna kriza
– 2024: izborna kriza, litijum,
– 2024: ”Nadstrešnica“
– 2025: Studentski i građanski protesti
| Pogoršanje kvaliteta institucija u Srbiji, 2014-2024. | |||
| Rang 2014. | Rang 2024. | Pad na listama 2014-2024. | |
| Indeks slobode medija | 54 | 98 | 44 |
| Globalni indikatori upravljanja | 96 | 111 | 15 |
| Poštovanje vladavine prava | 61 | 94 | 33 |
| Indeks percepcije korupcije | 78 | 105 | 27 |
Kvalitetne institucija dovode do ekonomskog prosperiteta i obrnuto
(Adžemoglu, 2025.)
Ekonometrijski rezultati pokazuju da jake institucije uzrokuju visok dohodak po stanovniku i podstiču tehnički progres (širenje novih tehnologija, znanja i inovacija).
Za tu vezu postoji pokazana uzročnost a ne samo korelacija (ekonometrijski metod: instrumentalne promenljive).
Institucije i dohodak
Institucije i tehnički progres
Institucije i privredni rast: ekonometrijski rezultati za CIE i Srbiju
Alternativni teorijski (konvergencija) i metodološki (jednačine rasta) pristup, kao i novi uzorak (CIE i Srbija), potvrđuje prethodne nalaze Adžemoglua:
– Dobre institucije povećavaju privredni rast, kao i rast produktivnosti (tehnički progres) u CIE.
– A loše institucije u Srbiji koče privredni rast i rast produktivnosti.
– Unapređenje institucije do nivoa CIE podiglo bi stopu rasta u Srbiji za oko 1pp (sa 3,8% na 4,8% na pr.) tj. skoro za trećinu.
Ekonometrijski rezultat da loše institucije koče rast produktivnosti (tehnički progres) u Srbiji komplementaran je iznetoj analizi šta gura privredni rast:
– Rudarstvo i građevinarstvo sa malim tehničkim progresom i rastom produktivnosti
– Sputani IKT sektor sa ograničenom kreativnom destrukcijom – tempom tehničkog progresa.
Razvoj institucija obuzdava emigraciju radne snage
Velike emigracije značajan su i višedecenijski problem Srbije: oko 40.000 ljudi (uglavnom mladi) odlazi iz zemlje a polovina se ne vrati.
Ekonomske posledice emigracija su:
– Odlaze obrazovani i najproduktivniji radnici – baza za ekspanziju preduzetništva i za zapošljavanje u tehnološko naprednim sektorima što je presudno za kreativnu destrukciju.
– Rast državnih troškova za penzije, zdravstvo i drugo zbog starenja populacije.
Kvalitet institucija značajno utiče na obim emigracija
Primera radi, u periodu 2015-2018. emigracije iz Hrvatske bile je dva puta veće nego iz Letonije i Litvanije iako su plate svuda približno iste, ali su institucije bile skoro tri puta gore u Hrvatskoj.
Prethodni zaključci potvrđeni su ekonometrijskom analizom na uzorku zemalja CIE i Zapadnog Balkana (sa Srbijom).
Institucije se teško menjaju na bolje jer time elita gubi: analitičko objašnjenje (Adžemoglu, 2025.)
Tu ocenu potvrđuje dohodno-tehnološka kriva (UTPF):
– Daje različite kombinacije raspodele ukupnog dohotka (BDP) zemlje na ”elitu“ i ostale.
– ”Dalja“ kriva odgovara većem ukupnom dohotku usled boljih institucija i naprednijih tehnologija.
– ”Bliža“ kriva, odgovara nižem dohotku i lošijim institucijama i tehničkom nivou.
– ”Elita“ (u poziciji C) razmatra (pod pritiskom?) jačanje institucija
– Vodi rastu ukupnog dohotka (”dalja” kriva) i proporcionalnog dohotka obe grupe (tačka A).
– Odnos moći se menja a time i raspodela u korist ostalih (IT sektor…), nova ravnoteža tačka B
– ”Elita“ prisvaja manje u odnosu na poziciju C pre promena → sprečava promene
Stilizovano, Srbija se nalazi u tački C. U toj tački postoji tenzija između zarobljavanja institucija od strane elite i snažnih protesta društva protiv toga. U tom sukobu ishod je neizvestan – Srbija može da ostvari ekonomski napredak samo oslobađanjem institucija, tj prelaskom na ”dalju” krivu i u tačku B.
(14. maj 2025.)
Post Views: 13
