Ako bi protesti doveli do smanjenja korupcije i efikasnije države, to bi dugoročno podstaklo privredni rast – oni, dakle, imaju potencijal da poprave stanje. U suprotnom, ako se ništa ne promeni ili se stanje
pogorša, protesti bi mogli biti iskorišćeni kao izgovor vlasti za ekonomske neuspehe, ispričao je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, u intervjuu za novi broj Nedeljnika.
Evo još nekoliko ključnih Arsićevih uvida u aktuelna ekonomska kretanja, potcrtana političkim dešavanjima i ulogom institucija:
O PERCEPCIJI „IZUZETNOG“ NAPRETKA
Ekonomija je brže napredovala od 2001. do 2012. nego od 2012. do 2024, prema realnom BDP-u i platama, što pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, Eurostata i Međunarodnog
monetarnog fonda.
U kretanju privrede nakon 2012. po- stoje dva bitno različita perioda. Od 2012. do 2017. Srbija je bila među najslabijima u Centralnoj i Istočnoj Evropi, pretposled- nja među 16 zemalja prema brzini rasta BDP-a, dok smo od 2017. do 2024. među boljima, na drugom ili trećem mestu. Za ceo period od 2012. do 2024. smo oko proseka ili malo iznad proseka zemalja regiona – i to je realnost.
Dakle, objektivni osnov za percepciju izuzetnog napretka tokom poslednjih 12-13 godina ne može se naći u rastu realnog BDP-a ili realnih plata, ali se može naći u tome što je nekoliko stotina hiljada ljudi dobilo posao.
KOLIKO DANAS VREDI 100 EVRA iz 2012. godine?
Aktuelna vlast svoje rezultate preuveličava tako što ih prikazuje u evrima, što je pogrešno, naročito u uslovima relativno visoke inflacije i fiksnog kursa dinara prema evru, jer tada cene u evrima rastu is-
tom brzinom kao i inflacija, pa se kupovna moć evra u Srbiji smanjuje iz godine u godinu.
Od avgusta 2012. do marta ove godine potrošačke cene su u Srbiji po-
većane za oko 72 odsto, a kurs je ostao skoro nepromenjen, što znači da sada 172 evra vredi kao 100 evra u avgustu 2012. godine.
„EFEKAT BLOKADA I BLOKADERA“ I IZBORI
Politička kriza i studentski protesti u Srbiji u okviru nje svakako nisu povoljan ambijent za privredne aktivnosti, posebno za dugoročna ulaganja, jer investitori uglavnom u takvim situacijama čekaju da se uspostavi stabilnost. Međutim, protesti traju pet-šest meseci i njihov uticaj na privredu je kratkotrajan i manji u odnosu na globalne faktore, poput ekonomske krize u Evropi i geopolitičkih tenzija, koji takođe otežavaju investicije i druge aktivnosti.
Glavni problem naše ekonomije su visok nivo korupcije, partijsko zapošljavanje i napredovanje, slabi zakoni i njihova nedosledna primena, kao i niska kompetentnost administracije. Ovi faktori trajno podrivaju privredu, sprečavajući Srbiju da dostigne visok nivo razvijenosti. Nijedna zemlja koja ima visok stepen korupcije nije dostigla najviši nivo razvijenosti.
Ceo intervju pročitajte u novom izdanju Nedeljnika.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 15. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Naslovna Nedeljnik 696
Post Views: 13
