Sećam se tih proslava Dana pobede prošlih godina. Raznih detalja iz raznih gradova
Evrope. Sećam se ne samo svetskih predsednika, premijera i evropskih monarha. Pada mi na pamet kada je pre neku godinu glumica i zvezda „Dinastije“ Džoan Kolins proslavljala Dan pobede u rodnom kraju Padington u Londonu. Izjavila je tada da se dobro seća rata, užasa, i da je kao dete spoznala sve strahote koje je taj II svetski rat doneo.
I tako iz godine u godinu uz redovni političko-diplomatski „repertoar“ pojave se neke preživele superzvezde koje takođe opišu jasno i precizno šta je šta i ko je ko bio u ratnom užasu. Iz godine u godinu, u Srbiji, i to odmah posle raspada Jugoslavije, krenulo je bauljanje u „bespućima povijesne zbiljnosti“, lutanje u istoriji. Nije bio samo problem što smo mi stariji, školovani u onoj zemlji, odjednom ostavljeni zblanuti, zbunjeni novim istorijskim podacima, akterima, oslobodiocima, već i ti klinci koji su učili iz novih udžbenika istorije.
Menjali su se udžbenici, nazivi ulica i škola… To permanentno ispravljanje istorije, pobednika, poraženih,
dupliranih pobednika i dva pokreta, sve je to išlo lako kod svih stranaka koje su se menjale na vlasti od 2000. Partizanski pokret se sklanjao, škole su odbacivale nekadašnja imena pa je i bilo sve teže iskočiti iz jedne epohe u drugu. Sto puta sam već pogrešio sa dve osnovne škole iz mog kraja „22. decembar“ i „Branko Parać“ koje su promenile imena skidajući prokažene nazive.
I Muzej Jugoslavije, nekadašnji „25. maj“, morao je uvoditi nove elemente. Iako je prva asocijacija na ovaj muzej Kuća cveća, kolekcija štafeta, suveniri ali i majice koje kupuju hipsteri kojima je ex-YU toliko kul i „topina“, ova ustanova je morala nekako da se rifrešuje. I bilo je opravdano razvući istoriju unazad na kralja
Aleksandra i prvu Jugoslaviju jer se muzej zove Muzej Jugoslavije a ona je postojala od tada do tada i završila se tada i tada sa onim SR pre imena. Zato je i ta Savezna Republika Jugoslavija uneta u predmetnu memorabiliju muzeja iako svako ko dolazi u
taj objekt ima neke afinitete i asocijacije vezane za SFRJ, pa i mladi na onim matineima podno Titove biste.
I sve bi bilo savršeno samo da nije tog jednog dana u godini, tog Dana
pobede, gde bi i mi trebalo jasno i glasno da stavimo cveće na spomenike oslobodiocima i pobednicima a kod nas je tolika konfuzija da bismo voleli da tog dana nikada i nema. Taman smo promenili imena škola, udžbenike (danas je puštena vest omogućoj stilizaciji grba popularnog beogradskog kluba) i onda dođe taj Dan pobede zbog kojeg ne znamo šta smo… bili.
Post Views: 11
