Američko tržište akcija pretrpelo je prošle sedmice najoštriju rasprodaju još od marta 2020. godine kada je pandemija zapretila zatvaranjem nacionalnih privreda, upozorava brokerska kuća Momentum Securities u analizi nedelje za nama na svetskim berzama.
Ovaj put okidač za paniku investitora bile su trgovinske mere nove američke administracije u vidu carinskih barijera nezapamćenih u vremenu globalizovanog sveta. Indeks S&P 500 pao je 9,1 odsto, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, pretrpeo korekciju od 10 procenata.
Dugo najavljivani događaj predstavljanja recipročnih carina održan je u sredu posle zatvaranja trgovačkog dana, donevši momentalnu rasprodaju akcija s obzirom na rasplet situacije mnogo lošiji od očekivanja analitičara.
PROSEČNA CARINSKA STOPA SKAČE SA TRI NA 23 ODSTO
Nove Trampove mere predviđaju univerzalnu carinu od 10 procenata na sav američki uvoz i dodatne „recipročne“ carine na robu i do 50 procenata prema pojedinačnim zemljama.
Prema pojedinim proračunima, prosečna carinska stopa SAD mogla bi da naraste na 23 odsto, čak za 20 procentnih poena više nego što je bila pre dve godine, što bi bila najveća carinska zaštita ove zemlje još od početka XX veka, skreće pažnju Momentum u analizi.
U očekivanju Trampovog obraćanja tržište je baratalo sa maksimalnom stopom od 10 procenata prema pojedinim zemljama, dok je obnarodovani ishod ocenjen kao najpesimističniji scenario koji bi mogao imati drastične posledice po privredni rast, inflaciju i izglede globalne trgovinske aktivnosti.
Tramp je ponovio ranije izrečenu mantru kada je u pitanju ovaj protekcionizam – cilj je resetovanje američkih trgovinskih odnosa, kako bi se vratila industrijska radna mesta, dok bi se istovremeno ova privreda manje oslanjala na stranu robu.
Američki trgovinski deficit u robi (ne i uslugama) posledica je višedecenijske tranzicije proizvodnje ka lokacijama sa jeftinijom radnom snagom koje bi mogle izgubiti ovaj oreol nakon izricanja drakonskih carinskih stopa.
FED JOŠ NE POPUŠTA MONETARNI KAIŠ
Na pesimistični scenario u kojem bi najjači trgovinski partneri SAD odgovorili sličnim merama nije se dugo čekalo. Već u petak Kina je za 10. april najavila carine od 34 odsto na svu američku robu i optužila američku stranu za kršenje pravila Svetske trgovinske organizacije.
EU još uvek nije odgovorila kontramerama, a očekuje se da bi ovaj ekonomski i politički blok danas mogao zauzeti zajednički stav u vezi sa listom američke robe koja bi bila opterećena dodatnim nametima.
I dok su mnogi očekivali da bi ovaj potez Trampa mogao isprovocirati Fed za bržim smanjenjem kamata, što je američki predsednik u više navrata zahtevao od centralne banke, obraćanje Pauela u petak samo je produbilo pad tržišta.
Čelnik Fed-a je saopštio da centralna banka „neće posezati za promenom monetarne politike pre nego što dobije jasniju sliku u vezi sa efektima ovih mera“. On je ocenio da su objavljene carine „značajno veće od očekivanja“, te da će ekonomske posledice biti veća inflacija i sporiji rast, ali da intenzitet i trajanje ovih efekata ostaju neizvesni.
Verovatnoća da će Fed na sledećem zasedanju u aprilu sniziti kamate popela se na 37 odsto, dok se ista odluka u junu očekuje sa verovatnoćom većom od 90 procenata, ističe Momentum Securities u analizi.
Post Views: 20
