Ko ste vi, Aleksandre Vučiću?

Pre nego što pitanje iz naslova ovog teksta, koje su u svom pismu već postavili studenti Filozofskog fakulteta u Nišu, lično uputim nekima, citiraću, dragi čitaoče, nekoliko rečenica iz teksta „Pobeda konačno“ od 31. 07. 2024. godine:

„Nakon 2012. pobede postaju sve jasnije, a protivnici sve poraženiji i zbunjeniji. Potpuno su ostali zbunjeni ‘pobedom’ od pet prema nula koju je pobednik nad pobednicima, kako drugačije, ostvario na Kosovu. Korak po korak, uz trube i slavlja, pobedilo se, i naši sugrađani srpske nacionalnosti mogu polako da se, iz neprijateljskog okruženja koje im Albanci kreiraju, presele u Srbiju majčicu gde će moći, napokon, posle svih tih uzbuđenja u pobeđivanju malo da predahnu. Malo, ne mnogo, jer pobeđivanje je imperativ ove politike kojoj nije važno ni šta ni kako, osim da bude pobednik.

Da li nad sopstvenim narodom, kakve veze ima. Važno je pobeđivati. Pa poslednja pobeda izvojevana ovih dana je (uz nesebičnu pomoć arhetipskih neprijatelja) bez ikakve senke i sumnje potpuna pobeda nad srpskim narodom, te se i ovaj dugi hod kroz pobede napokon kruniše jednom velikom i konačnom pobedom. Pa uvek je to pobeda nad nekim narodom, ne cepidlačimo. Važno je pobeđivati, zar ne?”

Da li je bezuslovno pobeđivanje koje je usrećilo Srbe u Hrvatskoj, na Kosovu i u BiH, takvo da će posle svih ovih silnih pobeda ostvarenih naokolo, slavni niz biti nastavljen i ovde u Srbiji, recimo, korišćenjem zvučnih topova, za početak. No, ko što već narodna mudrost kaže „Pobedi se u zube ne gleda“. Ipak, nešto tu zavisi i od nas, posle svih ovih pobeda možda bi „poraz“ bio blagotvoran. „Vi ste topom udarili na našu ljubav i empatiju. Svakim svojim zlodelom širite i još jače utvrđujete front protiv sebe. Ko ste vi?“

Pismo je studenata nakon protesta u Beogradu. Da, stvarno. Ko ste vi, Aleksandre Vučiću? Predsednik Srbije, predsednik svojih glasača, predsednik SNS-a iz senke, predsednik Vlade, nosilac svih ministarskih nadležnosti, predsednik Ćacilenda, načelnik BIA, direktor policije, direktor RTS-a, urednik Informera, Alo, Kurira, Politike, viši javni tužilac, republički javni tužilac, direktor Zvezde, vođa navijača, predsednik Ustavnog suda… Ko ste vi? A vi, gospodine, koji sebe razumete srpskim patrijarhom, ko ste vi, gospodine Porfirije (građanine Periću)?

Imate li vi, gospodine Porfirije, ikakve veze sa događajima u zemlji Srbiji i o tome kako žive i šta misle vernici SPC ili znanje o tome krijete u sefu gde držite i uzurpirani novac građana Srbije, dobijen po milosti predsednika u ulozi ministra finansija. Ko ste vi? A vi, sudije Ustavnog suda, da li ste vi članovi odbora za pravosuđe SNS-a ili sudije Ustavnog suda? Zašto ste degradirali sebe? Koliko to košta? Ko ste vi? A vi načelnici policije i vojske. Hoćete li učestvovati u ovoj poslednjoj pobedi u nizu pobeda načelnika svega u ovoj zemlji, u pobedi nad sopstvenim narodom? Gde ćete okrenuti svoje pendreke i cevi? Ko ste vi?

A vi, direktore RTS-a Dragane Bujoševiću i glavni uredniče informativnog programa Nenade Stefanoviću, da li imate predstavu kakav ste zločin učinili svojim (ne)delovanjem, srpskom narodu i srpskoj mladosti, Srbiji?

Ko ste vi? Ko ste vi svi koji ste dopustili da vas ponize i degradiraju gori od vas? A ko smo mi ostali, građanke i građani Srbije? Da li smo napokon pronašli sebe? Hoćemo li istrajati i napokon mi postati „MI“.

Studenti su nam pokazali put, dragi čitaoče. Počnimo da volimo sebe. Priznajmo sebi svoje greške. Oprostimo sebi svoje greške i zablude. Oči sveta uprte su u nas. Budimo napokon oni „MI“ za ponos i istorijsku čitanku!

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.