Tajne službe: Da li Zakon o BND-u krši ljudska prava?

Nemačka obaveštajna služba za inostranstvo BND sme da nadzire komunikaciju novinarki i novinara. Reporteri bez granica i druge organizacije tuže je zbog toga pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Pred Saveznim ustavnim sudom u Karlsruheu nisu uspeli: tužba Reportera bez granica (RSF) i Društva za građanske slobode (GFF) protiv – 2020. godine reformisanog – zakona o Saveznoj obaveštajnoj službi (BND) u Nemačkoj nije prihvaćena na razmatranje. Zbog toga su te dve organizacije podnele žalbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

„Zakon o BND-u i dalje omogućava sveobuhvatno nadgledanje medijskih radnika, posebno izvan Nemačke, čime ugrožava slobodu medija“, objašnjava Anja Osterhaus, izvršna direktorka Reportera bez granica, pojašnjavajući zajedničku tužbu protiv nemačke obaveštajne službe, koja deluje u inostranstvu. Koordinator u celom postupku Bijan Moini iz GFF-a dodaje: „Radi se o teškim povredama privatnosti.“ Prema njegovoj proceni i ljudi unutar Nemačke mogli bi biti pogođeni ovim merama.

Duga ruka BND-a dopire i do Nemačke

Pozadina priče: Savezna obaveštajna služba sme u okviru „strateškog prikupljanja informacija u inostranstvu“ da koristi sredstva za nadzor i praćenje, poput takozvanog „državnog trojanca“. To znači da se tajno instalira softver za špijuniranje na elektronske uređaje poput mobilnih telefona. Na taj način može da se analizira kompletna komunikacija – širom sveta, pa tako i u Nemačkoj, gde BND zapravo ne sme da deluje.

„Zakon sadrži više kršenja osnovnih ljudskih prava nego ikada do sada“, kritikuje Bijan Moini reformu Zakona o BND-u. Odluku Nemačkog ustavnog suda, koji neće da se bavi novom tužbom, naziva razočaravajućom. U maju 2020. godine taj isti sud je razmatrao stari Zakon o BND-u i odbacio ga proglasivši ga neustavnim.

„Praćenje novinara je pravno-politički skandal“

Bijan Moini je i tada bio koordinator postupka za organizacije koje su podnele tužbu. Za njega je zakonski dozvoljena praksa nadziranja i praćenja „pravno-politički skandal“. Jer, baš kao i u starom zakonu koji je ocenjen kao neustavan, BND može bez konkretnog povoda da pretraži milione elektronskih komunikacija u inostranstvu pomoću ključnih reči.

Moini nabraja sve što smatra nedopustivim: BND sme da prikuplja previše podataka, da istražuje previše tematskih područja, da nadgleda previše osoba i da previše zadire u rad istraživačkih novinara i novinarki.

Prema njegovom mišljenju, zakon je isuviše neprecizno formulisan kada se radi o „prepoznavanju opasnosti“. Kao primer navodi da BND sme da nadgleda ljude i komunikaciju „radi zaštite spoljnopolitičke sposobnosti delovanja Savezne Republike Nemačke“. Taj pojam je, prema njemu, izuzetno širok: „On može praktično sve da obuhvati.“ Ne zna se tačno šta znači sposobnost delovanja ili šta se smatra potrebnim za zaštitu te sposobnosti.

Stranci su u većoj opasnosti

Takođe, pravljenje razlike između osoba sa i bez nemačkog pasoša u Zakonu o BND-u Moini smatra neustavnim. Prema toj logici, u slučaju bračnog para koji živi u Nemačkoj, ali se trenutno nalazi u inostranstvu, turska supruga nemačkog državljanina mogla bi biti praćena i nadzirana, ali ne i njen muž.

Činjenica da sadržaj mejlova ili poruka poslanih preko aplikacija za razmenu poruka, poput Signala i Telegrama, ne smeju biti analizirane, ne umiruje Moinija. Helena Han iz organizacije Reporteri bez granica ukazuje na takozvane metapodatke, do kojih Savezna obaveštajna služba može da dođe.

„Ko sa kim komunicira i koliko dugo“, to agencija uvek može da sazna. Ti podaci o komunikaciji izuzetno su dragoceni za BND i druge obaveštajne službe, kaže Helena Han: „Jer otkrivaju kontakte, mreže i fokus rada određene osobe, što se zatim obrađuje i analizira.“

Važan izvor: Uzbunjivači

Han strahuje da za one koji rade u medijima, ali i za druge profesije sa obavezom čuvanja tajnosti, poput lekara ili advokata, postaje sve teže zaštititi svoje izvore i kontakte. „Ako država prisluškuje novinare, kritičko izveštavanje postaje otežano.“

Pristup uzbunjivačima takođe se otežava ili čak može biti onemogućen, „jer je narušeno poverenje“. A upravo je to osnovni preduslov za dobar, nezavisan i kritički novinarski rad.

Reporteri bez granica i Društvo za građanske slobode ne vide pretnju samo u praksi BND-a. Han smatra da je „potpuno nevažno“ gde se u svetu takva špijunaža odvija i koja vlada je sprovodi. Špijuniranje novinara i novinarki oni smatraju „ozbiljnim kršenjem prava i napadom na slobodu medija“.