NEDAVNA istraživanja su otkrila da prethodno neaktivni Iks hromozomi u ženskom mozgu mogu postati aktivni s godinama, potencijalno utičući na kognitivnu dugovečnost kod žena.
Foto Pixabay free images
Ovaj fenomen, primećen i kod miševa i kod ljudi, mogao bi da objasni zašto žene doživljavaju sporiji pad kognitivnih sposobnosti i duži životni vek od muškaraca.
U tipičnom procesu starenja, žene imaju mozak mlađeg izgleda, sa manje kognitivnih deficita u poređenju s muškarcima. Ovi rezultati pokazuju da se tihi Iks hromozom kod žena zapravo ponovo budi kasno u životu, što možda pomaže da se uspori kognitivni pad, objašnjava neurolog Dena Dubal sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) i jedan od autora studije, koja je objavljena u časopisu „Sajens advansis“.
Iks hromozom predstavlja oko pet procenata ljudskog genoma, ali ostaje nedovoljno proučavan u kontekstu starenja, kažu Dubal i njene kolege sa UCSF-a, koje vodi neuronaučnica Margaret Gadek. Dok ženke sisara nasleđuju dva Iks hromozoma, obično je samo jedan aktivan u svakoj ćeliji. Međutim, neki geni izbegavaju inaktivaciju i izgleda da se njihova ekspresija povećava s godinama.
Da bi istražili, autori gore pomenute studije analizirali su moždane ćelije hipokampusa kod ženki miševa, upoređujući dva soja glodara, Mus musculus i M. castaneus. RNK sekvenciranje 40.000 ćelija hipokampusa otkrilo je da je između tri i sedam procenata gena na neaktivnom Iks hromozomu izbeglo utišavanje, posebno u starijim mozgovima. Najviše su pogođeni neuroni zupčastog vijuga i oligodendrociti, koji su neophodni za pamćenje i neuronsku povezanost.
„Podaci dobijeni u studijama na ljudima potvrdili su ove nalaze. Paralelno s miševima, starije žene su pokazale povećanu ekspresiju PLP1 u parahipokampusu, u poređenju sa starijim muškarcima“, rekli su autori studije.
PLP1 gen, koji utiče na izolaciju neurona i signalizaciju, poboljšao je kognitivnu funkciju kada je izražen kod starijih ženki miševa.
Studija biologije specifične za žene je istorijski bila nedovoljno zastupljena u nauci i medicini, ali je važna i brzo se širi, zaključili su autori studije.
(sputnikportal.rs)
BONUS VIDEO – PIJAN VOZIO 200 NA SAT PO SURČINU: Presretači zaustavili džip kanadskih tablica
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
