Svakog jutra mladi bi se novinari okupljali na nekom mini-kolegijumu. Trebalo je smisliti temu za gradsku rubriku tiražnog dnevnog lista, a urednici nisu baš voleli da dolazite bez ikakve ideje. Takve bi novinare dočekivali ironičnim: „Hoćeš da mi kažeš da u gradu od dva miliona stanovnika ti nemaš ama baš nijednu temu?“ Onda bi junger počeo da zamuckuje, da se preznaja, da smišlja nešto navrat-nanos, samo da bi imao šta da kaže.
Ali, postojao je jedan džoker, kojeg bi mudri mladac iskoristio kad baš zagusti. Kad na njega dođe red, zagledao bi se u daljinu, a onda polako, izražajno, tugaljivo izgovorio:
„Znate li šta je tema… Nema više boema… Nema više starih beogradskih kafana…“
U, to je uvek palilo. Tekst bi se apsolutno pisao sam: tu karirani stolnjak, tu Jaša Grobarov ili kakav drugi izmišljen lik, tu karafindl i zagoreli ćevapi, tu prstohvat Kaporovih užeglih smatranja, pa još dva-tri matora novinara koja bi brundala o „Bermudskom trouglu“ i ne zaboravi, molim te, da ubaciš ono da je u „Prešernovoj kleti“ postojala telefonska linija, pa je centrala mogla direktno da prebaci do zapitog novinara il’ urednika. Kad bi bio neki praznjikav dan, kad ne bi pala vlada niti bi se napunili stupci crne hronike, kad bi se nešto stvarno dogodilo, tipa udaren katanac na „Bosnu“, ovakav bi tekst zavredeo i masna slova na naslovnici novina. Kakav uspeh za mlade novinarke i novinare!
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 685
Post Views: 11
