IgaBiva
Film koji je digao priličan hype gde god da se pojavi, uključujući i mnogobrojne box-office liste. Čak su i kritičari prilično blagonakloni prema ovom ostvarenju, koje, iako ga IMDB vodi kao triler, zapravo, mnogo u svojoj poveznici ima sasvim jasno izraženu predispozicju da je – SF! Zašto je to izostavljeno – ko će ga znati…
Inače, tolika halabuka oko Companion jeste čudna. Zapravo, ovo uopšte nije film koji je opravdava (slično, recimo, kao u slučaju aktuelne hit-serije slične „provinijencije“ Cassandra). Možda, eventualno, u smislu da je prilično majstorstvo da se napravi jedan, gotovo „mali“ film, gotovo „nezavisne produkcije“, s ograničenim budžetom i malim brojem glumaca, a prilično „učinkovitog“ efekta. Ali, zapravo, Companion, jeste „nešto između“, daleko od toga da je „nezavisne produkcije“, pošto pišu da mu je budžet bio desetak miliona dolara. S te strane, baš i ne opravdava željene epitete. A, opet, još je dalje od blokbasterske etikete, mada ima naznake takvog senzibiliteta (makar u želji).
Zapravo, Companion jeste prosečan žanrovski film, ni po čemu ili malo po čemu originalan u svojoj izvedbi. Priča o usamljenom momku koji kupuje ženskog robota čiji je jedina svrha da mu zadovolji sva maštanja, ali stvari polaze nepredviđenim tokom kada njih dvoje odu na piknik „sa prijateljima“, u izolovanu vikendicu bogatog ruskog – „kontrovernog biznismena“. Ne može se reći da tonovi filma ne poseduju određenu dozu šarmantnosti (povremeno protkanu čak i duhovitošću), ali, generalno, film malo toga „novoga“ može da ponudi kada su u pitanju slična ostvarenja vezana za uspešnost ili neuspešnost emotivnošću upletenih AI konotacija (skrećem pažnju na film o kome sam pisao Robots – Jedan od najboljih pisaca SF-a, a koji je prošao gotovo potpuno nezapaženo – po mom mišljenju mnogo bolji od ultra-mega-giga hita o kome sam pisao u M3GAN – Da li smo gledali isti film? iz iste 2023. godine.
Srećom, Companion ne traje dugo, tek nešto više od standardnih sat i po. Dakle, nije naporan za gledanje. Šta više. Ima tu neku „trilersku“ fizionomiju, pa postoje „tvistovi“ koji su dovoljno zanimljivi da ne izazivaju dosadu. Ipak, ostaje utisak da je scenario, a pogotovo likovi, morali biti pažljivije „iznivelisani“, odnosno da ne upadaju u stereotipsku B-filmsku postavku (od Rusa Sergeja kome Rupert Friend daje taj besmisleni „oštro-naglasak“, pa do naglašeno „svihostalovskih“ sporednih likova, uključujući i one koji se uklapaju u aktuelni woke-standard).
Dakle – moglo je sve to mnogo bolje. Pogotovo kada u filmu glavnu ulogu tumači izazovna Sophie Thatcher, koju znamo i iz uspešnog prošlogodišnjeg horora (o kom sam pisao) Heretic – Šta je, tu je…. I ovako nije za bacanje, ali, uz sistematičniju doradu bilo bi mnogo uspešnije od trenutačnog hypea i neumitnog pada u vremenski zaborav. Ako baš hoćete, Ex Machina je snimljen još 2015. godine, a Companion ne predstavlja baš nikakav napredak u tom smislu…
