Kada sam se 1987. našao u jednoj prodavnici ploča u Kopenhagenu, zatekao sam devojku (zaposlenu u šopu) sa majicom albuma ovog benda „Opus Dei“. Kada sam se predstavio kao „zemljak“ benda, a tada smo svi bili „Jugosloveni“, prodavačica je rekla da ne postoji originalniji bend u svetu i dodala mi papir i hemijsku da napišem ime još neke grupe iz Jugoslavije koja bi možda mogla da zvuči tako dobro kao junaci sa njene majice da ih odmah naruči za svoju radnju. Tada je Laibach „pokorio“ svet objavivši album „Opus Dei“ za čuvenu diskografsku kuću Mute (Depeche Mode). Ovog 8. marta nastupiće u Domu omladine Beograda u okviru velike evropske turneje „Opus Dei Revisited“! Ovaj album je nedavno remasterizovan uz obilje dodatnih istorijskih snimaka sa raznih koncerata po Evropi i Americi i remiksima na tri vinila i četiri CD-a. Laibach promoviše ovo reizdanje kultnog albuma posebnom turnejom na kojoj prvi put nakon mnogo godina ponovo svira sve pesme s albuma, ali u novom ruhu.
Laibach je upravo predstavio upečatljivu obradu hita grupe Foreigner „I Want to Know What Love Is“, a nedavno su obradili i standard Bili Holidej „Strange Fruit“, kao i praznični klasik „White Christmas“. Pred kraj prošle godine dobili smo i „duet“ Laibacha i Bijelog dugmeta, obradu čuvenog Bregovićevog hita „Top“.
Na pitanja za ovaj intervju je kao i obično odgovarao Ivan Novak uz propratno „Sretna i Vaša Nova godina“. Nisam do kraja intervjua uspeo da se setim da li sam prodavačici u Kopenhagenu vratio onaj papir prazan ili sam nešto napisao.
***
Za jugoslovensku javnost vi ste bili opasni, ali i britanska štampa vas je tada nazvala „najopasnijom grupom na svetu“. Kakav je bio status Laibacha na „terenu“ i zašto se i zapadni svet uplašio Laibacha kada je doživeo sve već tokom panka i rokenrola?
Zapad se uvek donekle plašio istočnoevropske i bliskoistočne kulturno-političke paradigme (npr. Drakule, Staljina, Sadama Huseina, Homeinija, Turaka, Srba, Crnogoraca, Albanaca, itd.). Zapadnim novinarima posebno ništa nije bilo jasno kad su se suočili sa slavenskim „varvarima“ nemačkog imena, obučenim u jugoslovenske vojne uniforme. Štaviše, ti se varvari do njih nisu ponašali servilno i nisu kopirali odnosno imitirali žanrove i muziku koja je bila stvorena na Zapadu, već smo im servirali nešto što oni do tada još nisu čuli, nešto što im je bilo zaista veoma strano, a samim tim i puno privlačnije. Zato su nas malo voleli, ali su nas se i malo plašili.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 16. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 8
