Ako ste ikada pustili neku melanholičnu pesmu i osetili da vas nešto podstiče da se zavalite u fotelju, zatvorite oči i jednostavno uživate, niste jedini.
Iako se tuga obično vezuje za loše emocije, u muzici ona ima čudnu moć da nas pogodi ali i isceli.
Ali, zašto volimo da slušamo tužnu muziku?
Kad god slušamo tužnu muziku, deluje kao da se sve usmerava prema našim unutrašnjim emocijama. Da li ste primetili da ljudi govore sporije, tiše i dubljim tonom kada su tužni?
Iste te karakteristike muzika može da oponaša, što je posebno očigledno u čuvenom Adagio za gudače Samuela Barbera.
I, možda vas iznenadi, ali ovo delo je proglašeno za najtužnije muziku svih vremena.
Emocionalno isceljenje
Ponekad je muzika naš terapeutski prostor.
Slušajući tužnu melodiju, možemo osloboditi frustracije, proći kroz katarzu i na neki način se osloboditi bola. Iako tužna muzika podseća na teške trenutke, ona nije neprijatelj.
Slušajući je, možemo biti emotivni bez da osećamo previše stresa. Pored toga, nije isto gledati tužan film i biti u stvarnoj životnoj situaciji – muzika nam omogućava da se povežemo sa tužnim emocijama bez stvarne patnje.
Hormon sreće u tužnoj muzici
Zanimljivo je da tužna muzika može čak izazvati otpuštanje hormona prolaktina – istog onog koji se otpušta kada majke doje svoju decu. Ovaj hormon daje osećaj smirenosti, gotovo kao da nam pomaže da se opustimo i prevaziđemo tugovanje. Ne samo da je emotivno isceljujuća, već i fizički smiruje našu psihu.
Slušanje kroz empatiju
Za one koji imaju razvijeniju empatiju, tužna muzika je emotivni raj. Osećate se povezano sa likovima iz muzike, kao da je neko stvarno pored vas, razmišlja o istim stvarima. Empatija nas čini ranjivima, ali i otvara vrata razumevanja emocija drugih, što muzika savršeno može da prenese.
Nostalgija
Tužna muzika takođe budi sećanja. Stara pesma iz srednje škole ili ona koju ste slušali na letovanju sa prijateljima može vas podsetiti na trenutke koji su bili puni sreće, ali u vama bude i tugu jer su prošli. Ipak, nostalgija donosi određenu lepotu i osećaj „dobro je što se sećam“, uprkos tome što sve to nedostaje.
Raspoloženje na klik
Muzika može biti kao virtualni prijatelj u trenucima tuge, gotovo kao neko ko vas razume. Nije retko da tužna muzika pomaže da se lakše nosimo sa tugom i gubitkom. Zvuci nekih kompozicija, poput poslednje tri Šubertove sonete, govore o usamljenosti koju je on sam poznavao, ali i o nadežnom isceljujućem aspektu muzike.
Tužna muzika, dakle, nije samo poziv na tužno zaranjanje u prošlost ili emotivno preispitivanje. Ona nas, na neki čudan način, podseća da čak i u trenucima bola postoji lepota koja nas isceljuje. I, kao bonus, daje nam reči i tonove za ono što ponekad ne možemo da prevalimo preko usana, piše Psychology today.
Post Views: 24
