Rusija možda neće ni hteti da proda svoj udeo u NIS-u Srbiji, ali je moguće da se ona tu ništa neće ni pitati jer transakciju treba da odobri Vlada SAD, ocena je stručnjaka za energetiku u razgovoru za Nedeljnik.
„Mislim da Rusi ne bi bili voljni da Srbiji prodaju svoj deo NIS-a, jer ovo nisu sankcije Ujedinjenih nacija, već jedne države“, kaže ekspert MIloš Zdravković za sajt Nedeljnika.
Sa druge strane, energetski stručnjak Miodrag Kapor ukazuje da će svaka transkacija o kupoprodaji udela u NIS, morati da dobije odobrenje američkog ministarstva finansija.
„Drugim rečima, postoji mogućnost da Sjedinjene Američke Države odluči da dođe do kompletne nacionalizacije NIS-a bez nadoknade“, kaže Kapor za Nedeljnik.
MOŽDA INSTALIRAJU NOVOG BAJATOVIĆA U NIS
On dodaje da Rusija može „preko leđa“ Srbije da se suprotstavlja američkim sankcijama.
„Ali, ako će racionalno da razmišlja, Rusiji nije u interesu da pravi nove neprijatelje u Evropi, pogotovo što je Srbija uz Belorusiju najveći evropski saveznik Rusije“, kaže Kapor.
Kapor kaže da će Rusija, ukoliko odluči da buderacionalna, „pokušati da minimizira štetu, koja bi mogla da izgleda tako da postavi svoje ljude na čelna mesta, kao što je to slučaj sa Srbijagasom gde je „Dušan Bajatović praktično njihov čovek“.
„NE STOJI OBJAŠNJENJE O SPREČAVANJU FINANSIRANJA RATA „
Zdravković, s druge strane, dodaje da „ne stoji“ objašnjenje da se sankcijama NIS-u „gađa ruski budžet, odnosno da se time sprečava rusko finansiranje rata u Ukrajini „.
On objašnjava da je količina nafte koju Srbija uvozi mala, naspram ruskog izvoza nafte u Kinu ili Indiju.
Primera radi, ugovor koji Srbija ima sa Janaf-om preko kojeg se uvozi više od 82 ili 83 odsto nafte je na dve godine i na 10 miliona tona nafte. Poređenja radi, Rusija dnevno izvozi 2 miliona barela u Kinu, a 2,1 miliona barela u Indiju, dodaje Zdravković.
„Ako su SAD želele da sankcionišu ruski budžet, trebalo je da sankcionišu ove dve države. A sad ako se govori o sankcionisanju energetske kompanije Rusije, Gazprom nije najveća ruska kompanija, već su i Rosnjeft i Lukoil“, objašnjava ovaj ekspert.
„NEĆE BITI KAO 90-TE, ALI CENA NEĆE BITI ISTA“
Kapor kaže da je da ove sankcije neće dovesti do toga da u Srbiji bude kao 90-ih, ali će sigurno da „poveća transportne troškovi, što će svakako da utiče na maloprodajnu cenu“.
„Akcizama se ta cena može malo smanjiti, ali ne toliko da cena ostane kakva je sada, tako da će sigurno imati posledice na budžet građana, a i na budžet same države“, kaže Kapor.
Da podsetimo, Sjedinjene Američke Države uvele su juče sankcije za 180 kompanija i brodova ruskog energetskog sektora, među kojima je i NIS.
Sa kakvim su se sve problemima suočavale druge evropske zemlje u kojima posluju ruske energetske kompanije i kako su prevazišle problem sankcija – pročitajte u našem ranijem tekstu.
Post Views: 69
