Novoizabrani predsednik Amerike, Donald Tramp, rekao je u utorak da će pokušati da preimenuje Meksički zaliv u „Američki zaliv“, jer, kako je rekao, „lepše zvuči“.

To samo još jedna u nizu njegovih „sugestija za precrtavanje mape zapadne hemisfere“, kako piše magazin TIME. Tramp je više puta Kanadu nazivao „51. državom“ i zahtevao da Danska razmotri ustupanje Grenlanda.

Zašto Tramp govori o preimenovanju Meksičkog zaliva?

Od svoje prve kandidature za Belu kuću 2016. godine, Tramp se više puta sukobljavao s Meksikom oko brojnih pitanja, uključujući bezbednost granica i nametanje carina na uvoznu robu.

Tada je obećao da će izgraditi zid duž granice između Amerike i Meksika i naterati Meksiko da ga plati. Na kraju je Amerika izgradila oko 700 metara zida tokom njegovog prvog mandata.

Meksički zaliv se često naziva „trećom obalom“ Sjedinjenih Država zbog svoje obale koja se proteže kroz pet jugoistočnih država. Meksikanci koriste špansku verziju istog imena za zaliv: „El Golfo de México.“

Pored Meksičkog zaliva, postoji još jedan „sporna“ geogarfska tačka. U pitanju je reka koja čini granicu između Teksasa i meksičkih država Chihuahua, Coahuila, Nuevo Leon i Tamaulipas. Amerikanci je nazivaju Rio Grande; Meksikanci je nazivaju Rio Bravo.

Može li Tramp promeniti ime Meksičkog zaliva?

Možda, ali to nije jednostrana odluka, i druge zemlje ne moraju da se slože.

Međunarodna hidrografska organizacija — čiji su članovi i Sjedinjene Države i Meksiko — radi na tome da svi svetski okeani i plovne vode budu ravnomerno kartografisani i imenovani. Postoje slučajevi gde zemlje isto vodeno telo ili znamenitost nazivaju različitim imenima u svojoj dokumentaciji.

Mnogo je lakše kada se znamenitost ili vodeno telo nalazi unutar granica neke zemlje. Godine 2015, tadašnji predsednik Barak Obama odobrio je naredbu Ministarstva unutrašnjih poslova da se Mount McKinley — najviši vrh u Severnoj Americi — preimenuje u Denali, potez koji je Tramp takođe rekao da želi da poništi.

Odmah nakon Trampove izjave u utorak, predstavnica Marjori Tejlor Grin iz Džordžije izjavila je tokom intervjua u podkastu kos Benija Džonsona da će naložiti svom osoblju da izradi zakon koji bi promenio ime Meksičkog zaliva, potez za koji je rekla da bi pokrio finansiranje novih mapa i administrativnih politika kroz federalnu vladu.

Kako je Meksički zaliv dobio ime?

Spomenuti zaliv nosi ovo ime više od četiri veka, a smatra se da je originalno preuzeto od američkog grada Meksiko.

Da li je preimenovanje Meksičkog zaliva već bilo pokretano?

Godine 2012, član zakonodavnog tela države Misisipi predložio je zakon da se delovi zaliva koji dodiruju obale te države preimenuju u „Američki zaliv,“ potez koji je kasnije nazvao „šalom.“ Taj zakon, koji je prosleđen odboru, nije prošao.

Dve godine ranije, komičar Stiven Kolber se šalio u svojoj emisiji da bi, nakon velike naftne mrlje Deepwater Horizon u Meksičkom zalivu, trebalo da se preimenuje u „Američki zaliv“.

Da li postoje drugi međunarodni sporovi oko imena nekog mesta?

Postoji dugotrajni spor oko imena Japanskog mora između Japana, Severne Koreje, Južne Koreje i Rusije, pri čemu Južna Koreja tvrdi da se trenutno ime nije koristilo dok Koreja nije bila pod japanskom vlašću. Na sastanku Međunarodne hidrografske organizacije 2020. godine, države članice su se složile da zamene imena numeričkim identifikatorima i razviju novi digitalni standard za moderne geografske informacione sisteme.

Persijski zaliv je široko poznat pod tim imenom od 16. veka, iako je upotreba „Zaliva“ i „Arapskog zaliva“ dominantna u mnogim zemljama Bliskog istoka. Iranska vlada je 2012. godine pretila da će tužiti Google zbog odluke te kompanije da uopšte ne označi to vodeno telo na svojim mapama.

Bilo je i drugih razgovora o vodenim telima, uključujući Trampovu protivkandidatkinju iz 2016. godine. Prema materijalima koje je WikiLeaks otkrio u hakerskom napadu na lični račun šefa njene kampanje, bivša državna sekretarka Hilari Klinton je 2013. godine rekla publici da bi, prema kineskoj logici da polaže pravo na gotovo ceo Južnokinesko more, tada SAD nakon Drugog svetskog rata mogli nazvati Pacifik „Američkim morem.“

Post Views: 52

Originalni tekst