IgaBiva
E, ako imate glumce kao što je Russell Crowe, a koji tumači lik ruskog kriminalca koji govori engleski s užasavajućim akcentom, onda je to možda i najbolji pokazatelj kvaliteta ovog filma. S fenomenološke strane. Naime, nije to toliko loše da je apsolutno negledljivo, ali, zaboga, kome je uopšte bilo potrebno…
„Hagiografija“ kaže da je Sergei Kravinoff postao „najveći lovac na svetu“, plaćenik, koji je postao Spajdermenov arhineprijatelj. E – tu stop! Od Spajdija nema ništa u ovom filmu. Ta „stripovska“ linija, jednostavno, ne postoji – Kraven the Hunter je otišao u totalno drugu stranu…
Film počinje akcijom u nekoj zaleđenoj ruskoj nedođiji, gde se odrasli Kraven infiltrira u strogo čuvani zatvor, da bi se obračunao s groznim ruskim mafijašom. Zatim se akcija razvodnjava pričom o dva brata koji odrastaju u senci beskrupuloznog oca (pomenuti Crowe), koji ih, nakon samoubistva njihove majka uzima iz školskog internata i vodi na safari u Afriku, jer „bože moj“, to je za muškarčine. Jednog brata – Sergeja – tata više voli, dok za drugog smatra da je popriličan šonja. E, Sergej doživljava nesreću na safariju – skoro ga pojede lav – ali ga spase misteriozna devojčica „domorođanka“ Kalipso, koja mu u presudnom trenutku da čudesni eliksir svoje babe-šamanke. Ipak, Sergej će umreti, ali neće, biće vraćen u život, ali s misterioznom lavovskom snagom. Zbog koje će kasnije i postati – Kraven the Hunter – čovek u službi borbe protiv… pa, rekao bih nevaljalaca svih vrsta. A, pošto znamo da je i njegov otac jedan od tih „nevaljalaca“… A, postavlja se i pitanje gde mu se tu uklapa i brat, koga tako neizmerno voli…
Dobro, nije sve gore rečeno ceo film, ima tu još dosta „materijala“. Kao, na primer, apsolutn8o nedorečena veza sa odraslom sada advokaticom Kalipso, pa pojava likova poput „Nosoroga“ (valjda) glavnog negativca, koji se kao i Kraven pretvara u životinju, samo u zlu, a tu je i još jedan negativac – misteriozni ubica Foreigner, koji ima moć veoma sličnu onoj koju je imao glavni junak u meni simpatičnom Jumper iz 2008. godine, samo što je iskorišćava na veoma bezobrazan način… Dodajte svemu ovome i „nus-efekte“, poput Kravenovih mogućnosti da se vere po neboderima poput baš, recimo, Spajdija, beskonačno puta lošije urađene specijalne efekte ili kao vrhunac besmisla – ovo je sada džinovski spojer – NE ČITATI NIPOŠTO DO KRAJA PASUSA – ali, moram da spomenem – sudbinu oca mu Russella Crowea – koga će prepustiti da ga pojede velika životinja (nije baš totalni spojler – nisam napisao koja životinja…), i dobićete toliko naivnu blasfemiju, da je njeno propuštanje fenomenološki mnogo bitnije nego uplovljavanje u filmsku Kravenovu „estetiku“…
Na kraju ostaje pitanje – da li je ovo još jedan od filmova čiji je scenario pisala „veštačka inteligencija“? Ona još uvek „nedorađena“. Ili „neurađena“. Ili smo svi mi postali neka vrsta narkomana, kojima se serviraju ovakvi poluproizvodi, „jJunk-foodovi“ ili kako već da ih nazovete. Malu utehu za ljudsku civilizaciju, ipak, predstavlja to što površni Kraven the Hunter uopšte ne stoji dobro na blagajnama, pa je sasvim neizvesno da li će se pretvoriti u novu filmsku superherojsku franšizu, kako je zamišljeno. Ipak, jedan je Spajdi… (Ili, nije, sada kada postoje ti multiverzumi…)…
Prvenstveno za one koji mogu da svare bilo šta… Nije baš za povraćanje, ali se oseća neka zlokobna mučnina u stomaku…
