Akademski slikar, Petar Mošić, još jedan je u nizu važnih imena sa domaće likovne scene, čiji rad će predstaviti Aleksić galerija iz Kragujevca. Izložba pod nazivom „Spavači“ otvara se 30. novembra u 18 časova i trajaće sve do 19. decembra 2024. godine.
Petar Mošić se istakao kao majstor realističke figuracija, što je slučaj i sa ovom serijom radova, gde je u glavnom fokusu figura osobe koja spava. Kritički realizam je nešto po čemu se njegov rad odlikuje i čime je otkako se pojavio na likovnoj sceni, privukao veliku pažnju.
U seriji „Spavači“ koju će predstaviti kragujevačkoj umetničkoj publici, izdvaja se nekoliko veoma moćnih radova, vrlo zanimljivih naziva; „Neko hvata zvezde u pune šake, a neko spava dok one padaju“, „Veliki snovi malog dečaka“, „Usnula“, „Playboy“ itd…
„Kroz likovne prikaze usnulih, bez puno detalja, sa jednostavnim kompozicijama i smirenim koloritom, pokušao sam da na posmatrača prenesem atmosferu spokoja i bezbrižnosti. Pošto se
stresan i užurban način života savremenog čoveka direktno reflektuje i na kvalitet spavanja, ova serija slika i crteža ukazuje na važnost ovakvog nesvesnog (i pomalo zapostavljenog) stanja u
našim životima.“ – kaže Petar Mošić.
Po rečima umetnika, spavanje je jedan od najvažnijih vidova našeg života, ujedno i onaj koji najmanje razumemo. U poređenju s nagonima za hranom, pićem i razmnožavanjem – razumevanje svrhe spavanja je mnogo teže i zahtevnije. Sanjanje stvara prostor virtuelne
realnosti u kojem mozak spaja prošlo i sadašnje znanje, čime nadahnjuje našu kreativnost.
Petar Mošić smatra da ova serija slika i crteža nije samo umetničko istraživanje na temu spavanja, već i podsetnik da se kroz snove možemo privremeno udaljiti od surove realnosti i osloboditi okova drugih ljudi, situacija ili okolnosti koje nas sputavaju. „Snovi mogu da nam ponude nadu da barem privremeno možemo da prevaziđemo ograničenja sa kojima se suočavamo u teškim situacijama u svakodnevnom životu.“ – zaključuje Mošić.
U tekstu za katalog za izložbu, umetnik nas takođe podseća da su snovi vekovima opčinjavali filozofe i umetnike. Doživljavani su kao božanske poruke i, od uspona psihoanalize u 19. veku, bili su ključ za razumevanje naše podsvesti. Prvi zabeleženi opis umetnikovog ličnog sna u zapadnoj umetnosti je delo Albrehta Direra – „Vizija iz sna” (1525). Ovaj akvarel, naizgled nanesen u brzini posle buđenja, prikazuje vodeni potop koji se sa neba stuštio na njega. Međutim, Direrov lični prikaz je veliki izuzetak.
Iako je renesansa ohrabrivala interesovanja drevne filozofije za proučavanje snova, to se nije mirilo sa dominantnom hrišćanskom ideologijom, koja nije odobravala paganska tumačenja. Većina slika snova bila je biblijske prirode. Snovi kao teme u slikarstvu uglavnom su izašli iz mode u racionalnom dobu Prosvetiteljstva, ali je u 18. veku nastao jedan od najslavnijih opisa sna – „Noćna mora” (1781) Henrija Fuselija. Ova slika se i dalje opire tumačenjima, mada je neki doživljavaju kao preteču psihoanalitičkih teorija Sigmunda Frojda.
Izložba „Spavači“ u Aleksić galeriji traje do 19. decembra, a galerija se nalazi na adresi Karađorđeva 26 u Kragujevcu.
Post Views: 8