Injac u Belgiju, Goranović pri NATO?

Šef države Jakov Milatović i ministar vanjskih poslova Ervin Ibrahimović razgovarali su prekjuče o nekoliko mogućih kandidata Vlade za ambasadore Crne Gore, a prema nezvaničnim saznanjima “Vijesti”, na njihovom sastanku je kao potencijalni kandidat za diplomatu najvišeg ranga u Belgiji pominjana gradonačelnica Podgorice Olivera Injac, a pri NATO-u savetnik premijera za bezbednost i odbranu Todor Goranović.

Izvor “Vijesti” iz Vlade potvrdio je da su se Milatović i Ibrahimović sastali, a upitan da li su Injac i Goranović pominjani kao eventualni kandidati, odgovorio je rečima da “ima (takvih) želja”, ali da će se videti hoće li nešto biti dogovoreno.

Injac je potpredsednica vladajućeg Pokreta Evropa sad (PES), a za čelnicu Glavnog grada izabrana je u aprilu prošle godine. Bila je ministarka odbrane u Vladi Zdravka Krivokapića od decembra 2020. do aprila 2022. godine, a nedavno je bila kandidatkinja za zamenicu generalnog sekretara NATO-a, ali nije izabrana na tu funkciju.

Injac je od 2000. do 2007. bila samostalna savjetnica-analitičarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u Službi javne bezbednosti – Uprava kriminalističke policije i Odjeljenje za analitiku. Nakon toga, radila je kao samostalni savetnik u Odjeljenju za međunarodnu policijsku saradnju. Bila je vanredni profesor na Univerzitetu Donja Gorica na bezbednosnim predmetima.

Kad je reč o Goranoviću, on je od proletos savetnik premijera Milojka Spajića (PES). Bio je direktor Direktorata za obavještajno-bezbjednosne poslove Ministarstva odbrane, a u leto 2022. ekspresno je vraćen u Podgoricu iz NATO sjedišta u Briselu, da bi pola godine kasnije napustio i Vojsku Crne Gore.

“Vijesti” su pisale krajem marta, pozivajući se na tvrdnje više sagovornika iz Vojske i sektora bezbednosti, da je Goranovićev povratak iz štaba NATO-a navodno bio uslovljen “bezbednosnim problemom”, ali je on to negirao, rekavši da mu je dužnost u Alijansi prestala poslije 52 dana iz ličnih i porodičnih razloga.

Goranović je negirao i navode da je u profesionalnoj karijeri bio odbijen za dozvolu za pristup tajnim podacima, te poručio da je službu u Vojsci napustio u januaru 2023. na lični zahtjev.

Prema Ustavu, predsednik postavlja i opoziva ambasadore na predlog Vlade i uz mišljenje skupštinskog odbora nadležnog za međunarodne odnose.

Ibrahimović je prošle sedmice u emisiji “Načisto” na Televiziji “Vijesti” rekao da su upražnjena 22 ambasadorska mesta. Crna Gora ima više otpravnika poslova nego ambasadora, a diplomata najvišeg ranga nema na nekim važnim adresama u svetu…

Problem popunjavanja diplomatske mreže traje od početka 2021, odnosno od vremena kohabitacije tadašnje vlade na čijem je čelu bio Zdravko Krivokapić i bivšeg predsednika države Mila Đukanovića.

Problema u postavljenju diplomata ima i zbog nesuglasica između Milatovića i vlade premijera Spajića. Međutim, neka imenovanja su se desila u međuvremenu, nagoveštavajući da bi pozicije na bitnim adresama mogle da budu popunjene.

Ibrahimović, koji je i potpredsjednik Vlade, kazao je u emisiji “Načisto” da je u posljednja tri mjeseca imenovano sedam ambasadora, najavljujući da bi moglo da bude još nekoliko.

“Napravili smo određeni pomak… Četiri ambasadora su dobili agremane – za Beč, Kosovo, Beograd i Španiju. Dogovorio sam sastanak s Milatovićem… gdje ćemo nastaviti priču kad su u pitanju karijerne diplomate i kad je u pitanju popunjavanje naših diplomatsko-konzularnih mreža na najvišem nivou.

Vjerujem da ćemo kao odgovorni ljudi naći rješenje, i kažem da će za ambasadore ići kvalitetne karijerne diplomate”, poručio je.