Za jednog od najvećih reditelja današnjice Ridlija Skota, najveći izazov snimanja nastavka „Gladijatora“ bilo je ispuniti ogromna očekivanja nakon originala koji je bio toliko uspešan. Kako to postići? „Nastavili smo tu duhovnu nit koja se provlačila kroz prvi film, a koja se sada proteže kroz ovaj nastavak. Mislim da je veoma moćan“, kaže on u intervjuu koji Nedeljnik ekskluzivno objavljuje pred premijeru epskog istorijskog filma „Gladijator II“ (Cineplexx Galerija, Beograd, 12. novembar).
Pominjete koliko ljudi voli prvog „Gladijatora“. Da li ste bar malo bili zabrinuti zbog pritiska?
Ne, ja prihvatam stres. Ne radite moj posao ako ne možete da podnesete stres. Dobro utiče na kreativnost. Definitivno je bio izazov, ali takvi izazovi moj posao čine zanimljivim! Nisam se uplašio. Krenuo sam vojnički u to. I znao sam da je prvi deo i te kako i dalje aktuelan. To je smešno s prokletim TV-om. Mogu da kliknem na dugme i vidim šta sam radio pre 20 ili 30 godina. I to mi je prolazilo kroz glavu. Šta se dalje dogodilo? Tako je sa mnom. Ležim u krevetu noću i ideja mi padne na pamet, a ja moram da ustanem i da je zapišem. Nema tu pomoći.
Rekli ste da ste zažalili što niste režirali nastavke „Aliena“ i „Blade Runnera“. Da li ste osećali da samo vi treba da snimite ovaj nastavak?
Pretpostavljam da sam se osećao prilično kao vlasnik ovoga. Naporno sam radio u fazi scenarija, prošao uređivanje s piscem. To je postao veoma važan deo jer nakon toga sve upotpunjujete likovima i dijalozima. Prvo morate da imate taj kostur i mora da bude dobar! Ono što i dalje radim je dobro, staromodno sr..,. Snimili smo ga za 51 dan jer menjam stvari dok govorim. Crtam veoma sofisticirani strip; snimam na papiru: kadrove, lokacije, nasilje. Onda to odnesem određenim stranama, i to pomaže piscu da ih pogleda i kaže – oh, shvatam, Ridli.
Da razjasnimo, film ste snimili za samo 51 dan? To je ludo…
Samo morate da znate gde da stavite kameru. Ako ne, onda ne pokušavajte. Radeći crteže, već sam u glavi imao gde će kamere sve biti. Kad uđete ujutru, sa 900 članova osoblja koji treba da znaju šta treba da rade, bolje bi bilo da vi znate šta radite. Ne možete da stojite tamo i da kažete: Hajde da razgovaramo o ovome… Zato ja obično snimim prvu scenu do devet ujutru, ne oko ručka. Kada se to dešava na filmskim setovima, to je zato što se previše priča.
Gde se ovaj film i prvi „Gladijator“ nalaze u vašoj filmografiji?
Kada je u pitanju svakodnevni rad, ovo je najveći film koji sam ikada snimio. Mislim da bi to moglo da bude kulminacija svih mojih iskustava. I po onome što radim i kada je u pitanju reakcija publike. „Gladijator“ ima tu dugovečnost. Mislim da je to zbog njegove emocionalne težine, nasilja i temama smrtnosti ili besmrtnosti. U prvom „Gladijatoru“, to je bila moja taktika: besmrtnost. Morao sam da dočaram raj, što je postao jedan od najvažnijih zadataka koje sam ikada imao. Snimili smo ga u Toskani. Toskana je bila raj, što je otprilike tačno.
Toskana je bila raj u prvom filmu, ali da li je tačno da je Island postao vaše čistilište u ovom filmu?
Da, kad sam posetio Island, tada sam video kako bi čistilište moglo da izgleda (za scenu u „Gladijatoru II“, na mitskoj reci Stiks). Delovalo je kao čistilište, more i nebo bili su čeličnosivi, plaža od crnog šljunka. Ta slika mi je ostala u mislima i postala prva slika koju sam imao za ovaj film. U filmu je to sekvenca kada Lucije shvata da je izgubio suprugu. Zato ih srećemo vrlo rano u filmu. Oni su u bašti (u Numidiji). Ona kaže: Budi nežan. Poljube se. Zatim se čuju trube upozorenja dok rimska flota pristiže, u osvajanje severa Afrike. Uvode se kako zauzimaju teritoriju, samo radi toga. Zašto je zauzimaju? Pa, to su Rimljani radili. Osvajali su teritorije, uzimali zarobljenike, i od njih pravili robove i borce. Dakle, imamo ta tri minuta da povežemo scene, da publika nešto oseti, da kada se on probudi (u svojim snovima) na reci Stiks, u agoniji je jer ju je izgubio. Reka Stiks je mesto gde je sve počelo.
Prva opsada Numidije je prva od mnogih izvanrednih scena u „Gladijatoru II“. Šta je bilo najizazovnije?
Bila je to ta uvodna sekvenca. Morska opsada Numidije bila je veoma izazovna jer smo snimali usred pustinje! Sve to more bilo je pesak. Napravio sam tri replike broda, sve sa veslačima. Trideset metara dug i tri sprata visok, trupe na palubi, da izgledaju kao rimski brodovi. Onda, uz pomoć vizuelnih efekata ILM, koji su uradili fantastičan posao, napraviš da ima 50 brodova. Zatim primenjuju svu svoju magiju i bude mnogo više brodova i ljudi, i vode. Volim te scene. Izgleda kao slika. Rad na ovom filmu bio je jedan od onih trenutaka kada shvatite da je snimanje filma najbolji vozić za igru koji je jedan dečak mogao da ima.
Ključna scena u „Gladijatoru II“ smešta prave ajkule u Koloseum. Odakle vam taj koncept?
Tokom razvoja priče, prolazite kroz „šoping listu“ onoga što se istorijski događalo u Koloseumu. I mnogo toga može da se izabere. Znao sam da su poplavili arenu i da se tamo vodila pomorska bitka, znao sam da su ubacivali jegulje. Ako možete da izgradite je.eni Koloseum, možete u njega da stavite i morska stvorenja. Inače, izgradili smo naš Koloseum u punom obimu oko 60 odsto. U punoj veličini.
Koni Nilsen je rekla da je vrlo emotivno doživela povratak u Koloseum zbog ovo filma. Da li ste i vi?
Emotivan, verovatno ne. Ali, uzbuđen? Dođavola, da! Konin povratak je divan jer je bilo sjajno imati preživelu iz prvog filma, 14 godina kasnije. A za mene je bilo sjajno vratiti se tamo sa svim momcima i svom opremom i svom kožom i svim tim sr.njem! Imali smo 11 kamera. Jedanaest. Dakle, morate da budete brzi i vešti. Lagao bih ako bih rekao da to nije uzbuđenje.
Kako biste opisali glumu Pola Meskala u „Gladijatoru II“ i uporedili ga s Raselom Krouom iz originala?
Obojica su vrhunska klasa. To je tako jednostavno. Ako posmatrate glumce na skali, recimo od 20 poena, vrlo malo njih ima svih 20 poena. Neki imaju 10, neki osam, neki devet. Neki čak i 15. A ja ću reći da su Rasel i Pol postigli po 20 poena za sve što mogu da urade, uključujući i borbu. Obojica su prirodno talentovani, fizički glumci, sjajni glasovni glumci. Obojica imaju veoma neobičan talenat.
Pol kaže da ste ga odabrali nakon kratkog Zum sastanka. Da li je to tačno?
Jeste. Takav sam kao reditelj, i zato je nemoguće biti moj agent. Zato što nemam plan (po pitanju odabira glumačke ekipe u filmovima). Pomalo sam kao dete u igralištu koje kaže da mu se sviđa crvena lopta ili zelena igračka. Ići ću na ono što mi se odmah dopada. Tako ja radim. Mislim da mi se neki glumac dopadne pre nego što pogledam neki od njihovih videa. Već ih imam na umu jer sve gledam. Stalno sam gledao mnogo toga jer mi uvek treba priča za laku noć. Otišao bih u krevet i naišao na nešto što inače ne bih gledao. U Polovom slučaju bili su to „Normalni ljudi“. To obično nije moja šolja čaja. Ali video sam tog tipa, a onda bindžovao celu seriju. I to je bilo dok još nisam znao ko će biti Lucije. Zaista nikada nije postojao drugi Lucije. Ta uloga je veoma složena. Toliko složena da zaista nema mnogo ljudi koji mogu da iznesu toliko nijansi lika. Pol može.
Još jedna veličanstvena uloga u Gladijatoru II je Denzela Vošingtona, kao Makrina. Zašto ste ga stvorili?
Moja ideja s Denzelovim likom je da ga baziram na delima francuskog slikara i vajara rođenog 1824. Žan-Leon Žeroma, ulje na platnu, s prelepim bojama i kostimima. To mu je dalo više informacija.
Prolazite kroz „šoping listu“ onoga što se istorijski događalo u Koloseumu. I mnogo toga može da se izabere. Znao sam da su poplavili arenu i da se tamo vodila pomorska bitka, znao sam da su ubacivali jegulje. Ako možete da izgradite je.eni Koloseum, možete u njega da stavite i morska stvorenja. Inače, izgradili smo naš Koloseum u punom obimu oko 60 odsto. U punoj veličini
Šta vas inspiriše da snimate filmove? Zašto ste snimili ovaj?
Veoma sam srećan što sam u ovim godinama i još funkcionišem dobro kao sada. To je delimično zato što sam se brinuo o sebi – iako sam uništio kolena s previše tenisa – a delimično zato što volim da radim ono što radim. Mislim da je „Gladijator II“ jedna od najboljih stvari koje sam ikada uradio. Možda i najbolja.
Post Views: 6
