„Putin, keš i oružje“: Država koja je vojno neutralna 500 godina preispituje svoj stav

Švajcarska ne želi da se meša u ratove, ali voli da zarađuje.

Sukob između tih vrednosti plus zabrinutost da ruski predsednik Vladimir Putin predstavlja rizik za celu Evropu podstiče zemlju da ponovo razmisli o svom odbrambenom stavu.

Posle 500 godina neustralnosti, bombastični izveštaj preporučuje bližu saradnju Švajcarske sa EU i NATO.

U izveštaju koji je objavljen u četvrtak, grupa eksperata preporučuje vladi da zemlja, koja je neutralna od 1515, radi na „zajedničkoj odbrambenoj sposobnosti“ sa EU i NATO, ukazuje Politico.

„Od ruskog napada na Ukrajinu, neutralnost je ponovo postala predmet političke debate, kako u zemlji tako iu inostranstvu. Pritisak na Švajcarsku da razjasni svoj stav raste“, navodi se u izveštaju, pozivajući na „reviziju“ njene politike neutralnosti.

Potencijalni politički preokret je još jedan znak kako ruska invazija punog obima na Ukrajinu 2022. godine menja bezbednosni pejzaž Evrope.

Ničim izazvan napad podstakao je Švedsku i Finsku da napuste svoju neutralnost i uđu u NATO.

Eksperti koji su pripremali izveštaj uključujući diplomate, visoke zvaničnike, bivšeg šefa švajcarske vojske i Volfganga Išingera, bivšeg direktora Minhenske bezbednosne konferencije dostavili su svoje nalaze švajcarskoj ministarki odbrane i bezbednosti Violi Amherd, koja je i predsednica Konfederacija za 2024.

Preporuke će dati informaciju o bezbednosnoj strategiji Švajcarske do 2025.

Omogućavanje izvoza oružja

Švajcarski izvoz oružja pao je prošle godine za 27 odsto na manje od 700 miliona švajcarskih franaka (746 miliona evra) u poređenju sa 2022. kako zbog strogih odredbi o izvozu oružja, tako i zbog jednokratnog efekta kada je Katar prekinuo kupovinu sistema protivvazdušne odbrane vezanih za njegovo domaćinstvo Svetskog prvenstva 2022.

Bern zabranjuje prodaju oružja zemljama u ratu, a to je imalo efekat na odnose sa drugim zemljama koje žele da pošalju oružje u Ukrajinu koje bi moglo uključivati švajcarske komponente.

„Zabrana ponovnog izvoza mora biti ukinuta“, poziva se u izveštaju.

Švajcarska je blokirala isporuku oružja i municije Ukrajini iz nekoliko evropskih zemalja. Trebali su meseci pritiska da Švajcarska pristane da pošalje viškove tenkova Leopard u Nemačku da zameni one koji su poslati u Ukrajinu.

Odbijanje da dozvoli slanje municije švajcarske proizvodnje iz nemačkih zaliha u Ukrajinu pomoglo je nemačkom proizvođaču oružja Rajnmetalu da poveća proizvodnju municije u Nemačkoj.

Eksperti takođe žele da ojačaju švajcarsku industriju oružja jačanjem industrijske saradnje i dobijanjem pristupa EU i NATO programima naoružanja.

‘Eksplozivni’ predlozi

Izveštaj je bio kontroverzan pre nego što je uopšte objavljen, pošto su opozicione stranke optužile Amherd da je u komitet eksperata imenovala uglavnom entuzijaste NATO i EU.

Verovatno će naići na otpor u švajcarskom parlamentu, posebno od strane pacifističkih levičarskih partija i nacionalističke krajnje desnice. Amherd je već na udaru kritika zbog sve bližih veza zemlje sa NATO-om.

„Izveštaj jasno pokazuje da je Švajcarska zapadna zemlja i da stoga podržava zapadne vrednosti“, rekao je Žan-Mark Rikli, šef za globalne i nove rizike Ženevskog centra za bezbednosnu politiku.

Međutim, „pozivi na povećanu vojnu saradnju sa NATO-om i EU će vrlo verovatno izazvati mnogo debata u Švajcarskoj“, dodao je on, slažući se sa ocenama da je izveštaj potencijalno „eksplozivan“ na unutrašnjem planu.

Stručnjaci prestaju da sugerišu da Švajcarska u potpunosti odustane od neutralnosti i pridruži se NATO-u, ali pozivaju na dublje veze sa vojnom alijansom i EU na zajedničkoj obuci, odbrani od balističkih projektila i bilateralnim i multilateralnim vežbama.

Izveštaj takođe poziva da vojni rashodi dostignu jedan odsto BDP-a do 2030. Švajcarska trenutno troši 0,76 odsto BDP-a na odbranu što je daleko manje od bilo koje članice NATO-a osim Islanda, koji nema vojsku.

Iako je malo verovatno da će Švajcarska biti napadnuta, zemlja je već meta hibridnog ratovanja, uključujući dezinformacije, špijunažu i sajber napade, navodi se u izveštaju.

Stručnjaci preporučuju kretanje ka „globalnoj odbrani“, što znači da se čitavo društvo – ne samo vojska priprema za potencijalni sukob.

Prigrliti NATO i EU

Proteklih meseci, švajcarski Savezni savet, koji upravlja zemljom, signalizirao je spremnost da se prigrli NATO i EU po pitanju bezbednosti i odbrane.

U sredu je švajcarska delegacija otputovala u Luksemburg na sastanak sa Agencijom za podršku i nabavku NATO-a (NSPA).

Jedan od ciljeva sastanka bio je procena potencijalnih sinergija i mogućnosti saradnje sa agencijom.

Ranije ovog meseca, savezno veće je takođe odobrilo učešće u dva projekta EU za stalnu strukturisanu saradnju (PESCO)- jedan o vojnoj mobilnosti koja ima za cilj da olakša prelaženje granice i drugi o sajber-odbrani.

Prema Rikliju, Švajcarska želi da dokaže da igra svoju ulogu u slučaju da neutralnoj zemlji zatreba vojna pomoć zemalja EU ili NATO-a.

„Postoji element reputacije Švajcarske da se zemlja potencijalno smatra slobodnim jahačem koji ne sarađuje sa evropskim državama“, rekao je on.

„Ako želi da ima koristi od pomoći svojih evropskih partnera, mora nešto zazvrat“.