Negovatelj starijima od 60 savetuje uzimanje ovog važnog vitamina

Dok smo bili mali, bilo nam je mrsko kad su nas roditelji terali da jedemo grašak i šargarepu. Kako starimo, svesniji smo koliko su vitamini, minerali i hranljive materije važne u prevenciji rizika od hroničnih bolesti i povreda.

Kristofer Norman, negovatelj starijih i sertifikovani član Nacionalnog veća za starenje SAD-a, ističe da odgovarajući vitamini i minerali u ishrani „mogu da pomognu u održavanju nivoa energije, podrže imunološku funkciju i smanje rizik od razvoja određenih hroničnih bolesti“. Takođe, vođenje računa o unosu vitamina može pomoći u očuvanju zdravlja kostiju, kognitivnih funkcija i ukupne vitalnosti.

Postoji gomila vitamina, a većinu unosimo kroz zdravu i uravnoteženu ishranu. Ali, jedan vitamin često manjka starijima od 60, a ključan je za celokupno zdravlje i dobrobit.

„Preporučujem vitamin D osobama starijima od 60 godina„, kaže Norman.

Jedna studija iz 2023. pokazala je da jedna od pet osoba srednje i starije dobi pati od nedostatka vitamina D. To je problem jer on igra važnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju, pomažući telu da apsorbuje kalcijum.

„Takođe podržava rad mišića, što može pomoći u sprečavanju padova, i važno je za imunološku funkciju koja može pomoći u zaštiti od bolesti i infekcija na koje možemo postati osetljiviji kako starimo“, napominje Norman.

Najbolji izvor vitamina D su sunčeva svetlost i hrana

Preporučena dnevna doza na nivou EU iznosi 5 µg dnevno, što je 100% preporučenog dnevnog unosa . Kod dokazanog nedostatka vitamina D za odrasle osobe, lekari opšte prakse i dijetetičari propisuju početne visoke doze vitamina D, a potom održavanje s 1.500 do 2.000 IJ.

„Nekim ljudima možda će trebati veće doze, naročito ako im je nivo tog vitamina u krvi nizak ili ako se preterano ne izlažu suncu. Stoga je pre uzimanja ovog vitamina važno proveriti sa svojim lekarom koja bi doza mogla biti najprikladnija za vas“, poručio je Norman.

Unos vitamina D možemo povećati izlaganjem sunčevoj svetlosti, ali i pojačanim unosom hrane u kojoj se nalazi taj vitamin. To je prvenstveno masna riba (losos, skuša i sardine), žumanci, mlečni proizvodi i žitarice obogaćene vitaminom D, piše Index.