TOKOM desetodnevnog streljanja na sremskomitrovačkom pravoslavnom groblju, u noći 29. na 30. avgust 1942. godine, stradali su meštani iz skoro svih sremskih mesta istočno od Šida: od Zemuna, Divoša i Čalme, preko Buđanovaca, Vojke, Golubinaca, Belegiša, Bosuta, Banoštora, do Šida, Iloka, Rume, Sremske Kamenice, Sremskih Karlovaca, Petrovaradina, Beške i Krčedina.
Foto Facebook Muzej žrtava genocida
Najmasovniji zločini u krvavoj akciji oficira Ustaške vojnice Viktora Tomića počinjeni su na sremskomitrovačkom pravoslavnom groblju, a jedan od preživelih svedoka, kako je objavio Muzej žrtava genocida, ovako je posle rata opisao događaje:
„Tomić je izdao zapovest ustašama da vode desetoricu po desetoricu kroz špalir do rake, a ovi su to i izvršili. Video sam da su ljudi bili skinuti, samo su gaće na njima ostale. Čim su došli do rake, pod svetlost baklji, video sam da su bili modri po glavi i telu. Ruke su im bile vezane žicom. Bili su toliko premlaćeni i zamoreni da se nisu protivili, niti su jaukali. Mirno su išli u smrt. Blizu rake stajao je jedan ustaški satnik koji je zapovedio da se iza desetorice zatvorenika postave desetorica ustaša. Kada je to učinjeno, zapovedio je nesrećnicima da kleknu na rub rake i dignu glave, a ustašama da nišane. Odmah zatim je komandovao: „Pali!“. Ustaše su to izvršavale iz neposredne blizine puškama, pa je pojedinim žrtvama glava toliko razneta da su delovi iste preletali preko rake, gde smo ih nalazili prilikom zakopavanja. To je ponavljano nekoliko puta, deset po deset, pa kada bi u tom delu rake leševi dosegli visinu zemlje, taj satnik je zapovedao da ustaše skoče u raku i razvuku leševe po njoj kako bi napravili mesta za druge žrtve. Oni su to i učinili i pri tom su noževima sekli žrtvama noge, kao mesari, zavukli bi prste u njihovo meso, vukli ih i slagali po raci“.
Sećanje na nevino postradale žrtve genocidnih zločina u Sremu ovekovečeno je Spomen-grobljem u Sremskoj Mitrovici. Urađeno po projektu istaknutog arhitekte Bogdana Bogdanovića, svečano je otvoreno u julu 1960.
Svaka humka posvećena je jednoj grupi streljanih, a na njihovim vrhovima postavljena je bronzana forma razigranih plamenova. Humke su grupisane oko pravougaonog centralnog dela, na kome su postavljena tri kockasta kamena obeležja. Prilazne staze oko humki nisko su ukopane u zemlju i popločane ciglom. Neposredno na ulazu u Spomen-park, desno od glavne staze, postavljena na uzvišenje od zemlje, dominira urna od kovane bronze. Prilikom rekonstrukcije 1979. godine, Spomen-park je dopunjen sa još dve humke, a ispred centralnog dela dodat je lavirint od niskog zelenog rastinja.
Veliko hapšenje šidskih Srba u Tomićevoj u krvavoj akciji počelo je 27. avgusta 1942, oko 21 sat, i trajalo je sve do ranih jutarnjih časova. U šest sati, 28. avgusta, uhapšen je i akademski slikar Sava Šumanović. Hapšeni su starci od skoro 90 godina, muškarci, žene, omladina, deca. Nije poznat tačan broj, ali se računa da ih je bilo više od 150. Svi su dovedeni u zgradu tadašnjeg Sreskog načelstva. Uhapšeni su cele noći isleđivani, maltretirani i mučeni.
Naročito tragične su bile sudbine Vidosave Vide Ilić i njene maloletne kćerke. Vida je oko dva časa noću odvedena na isleđivanje i nakon žestokog četrdesetpetominutnog mučenja (ustaše su joj čak skakale na stomak sa stola), vraćena je u zatvor gde je ubrzo umrla u kćerinom naručju.
Foto Arhiva
Ujutro oko devet časova, svi uhapšeni koji nisu pušteni kući u toku noći, izvedeni su na opštinsko dvorište. Prema svedočenju jedne Šiđanke, svi muškarci imali su vezane ruke na leđima i izmrcvareni su ležali na zemlji. Žene koje su preživele isleđivanje i deca pušteni su kućama između 10 i 11 časova. Pre toga su gledale kako ustaše teraju sve izmučene muškarce da urade čučanj iako su bili izlomljenih nogu i ruku.
Nešto kasnije, autobusima iz Zagreba, uhapšenici, njih 122, sprovedeni su do železničke stanice u Šidu, a potom teretnim vagonima odveženi u Sremsku Mitrovicu. Pojedini su preminuli u vozu na putu do Mitrovice. Preživeli su smešteni u objekte sremskomitrovačke kaznione, gde su mučeni naredna dva dana. Oni koji više nisu mogli da izdrže mučenje izvršili su samubistvo prerezujući sebi vene.
Noću, 29. na 30. avgusta, veći deo uhapšenih Šiđana je streljan na sremskomitrovačkom srpskom pravoslavnom groblju. Među njima je bio i Sava Šumanović. Samo je jedna osoba uspela da pobegne i spasi se streljanja. Bio je to Stevan Marjan.
Manji deo uhapšenih streljan je 3. septembra, o čemu je objavljen oglas. Među ubijenima bilo je 120 Srba i jedan Jevrejin.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
