Prema pisanju Gardijana, broj smrtnih slučajeva prouzrokovanih toplotom i toplotnim udarima bi u Evropi (naročito u Italiji, Španiji i Grčkoj) do kraja ovoga veka mogao da se utrostruči.
Iako u Evropi više ljudi umire od hladnoće nego od toplote, i iako su neki stručnjaci tvrdili da bi klimatske promene mogle da reduciraju broj smrtnih slučajeva, istraživanja objavljena u časopisu Lancet Public Health pokazuju suprotno. Ako globalno zagrevanje dostigne neverovatnih 3 ili 4 stepena Celzijusa, piše u istom istraživanju, broj smrtnih slučajeva od toplote nadmašiće broj smrtnih slučajeva od hladnoće.
„Kako globalno zagrevanje bude raslo i kako evropsko stanovništvo bude postajalo starije, tako će rasti i broj smrtnih slučajeva prouzrokovanih toplotom“, kaže za Gardijan David Garsija-Leon iz Zajedničkog istraživačkog centra pri Evropskoj komisiji, koautor studije.
Ukoliko temperatura poraste za tri stepena iznad proseka predindustrijskog perioda, piše Gardijan, broj smrtnih slučajeva mogao bi da poraste čak i do 129.000.
„Ova istraživanja su alarmantan pokazatelj šta bi se moglo desiti ukoliko ne uspemo da se izborimo s klimatskim promenama“, kaže Medlin Tomson, šefica odeljenja za klimatske uticaje u zdravstvenoj organizaciji Wellcome. „I to nije sve, postoji i niz indirektnih uticaja. Već smo videli kako ekstremni toplotni talasi mogu da unište useve, izazovu šumske požare, oštete infrastrukturu i negativno utiču na ekonomiju. Sve te stvari će uticati i na naše živote.“
Istraživači tvrde da bi ekstremne vrućine najpogubnije mogle da budu po Španiju, Italiju, Grčku, kao i određene delove Francuske. Oni predviđaju da će se broj smrtnih slučajeva izazvanih visokim temperaturama povećati za 13,5% ako se planeta zagreje za tri stepena, a da će najugroženiji biti ljudi stariji od 85 godina.
Elisa Galo, epidemiološkinja za životnu sredinu u ISGlobal-u koja se već godinama bavi proučavanjem ovog problema, kaže da je najvažnije da kao društvo razvijemo mehanizme za odbranu od ekstremnih vrućina. Istraživači vladama evropskih zemalja predlažu investiranje u bolnice, izolaciju zgrada. Oni ističu da je predviđeni porast smrtnih slučajeva podstaknut promenama u starosnoj strukturi stanovništva i klimi Evrope.
„Ako želimo da izbegnemo najgori scenario, od suštinske je važnosti da se pozabavimo korenom problema tako što ćemo se uhvatiti u koštac s efektom staklene bašte“, kaže Galo.
Post Views: 21
