U JEKU 33. Olimpijskih igara u Parizu stigla je informacija da će osnovna škola u selu Nadalj kod Srbobrana od 1. septembra poneti ime svog najslavnijeg sugrađanina, prvog Srbina koji je nastupio na Olimpijadi i na njoj zavredio odličje.
Reč je o Momčilu Tapavici (1872-1949), koji je učestvovao na Prvim modernim olimpijskim igrama 1896. u Atini, kao reprezentativac Mađarske, jer je Vojvodina tada bila u sastavu Austrougarske, ali je kasnije evidentiran kao jugoslovenski sportista.
Tapavica je na Olimpijadi, na kojoj je bilo zastupljeno 13 država sa ukupno 311 takmičara, bio prijavljen za nadmetanje u tri atletske discipline – skoku udalj, skoku s motkom i bacanju kugle, kao i za gimnastiku, rvanje grčko-rimskim stilom, dizanje tegova i tenis. Osvojio je bronzano odličje u tenisu, a mogao je, prema memoarskim zapisima Zrenjaninca Ferenca Kemenjija, tadašnjeg potpredsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta, biti okićen sa bar još dve medalje, i to zlatne, da nije precenio svoju snagu, koju je demonstrirao noseći pod miškom dva pitomca u gardi i optrčavajući tako 2-3 kruga oko poligona za gađanje.
– Sve je želeo da reši na brzinu, pa je jednom rukom podigao teg predviđen za dizanje sa dve ruke, i u tom trenutku mu je pukao mišić u ramenu. Svi su ga odvraćali da se s teškom povredom ne takmiči u dizanju sa dve ruke, ali je on ipak stao u stroj i osvojio 5. mesto, koristeći praktično samo desnu ruku i podigavši 80 kilograma. Dva dana kasnije stao je na strunjaču sa čvrsto zamotanim ramenom, i u rvanju se plasirao na 4. mesto – zabeležio je Kemenji.
Iako povređen, Tapavica je stigao do polufinala teniskog turnira i osvojio treće mesto. U to vreme su prvoplasirani takmičari osvajali srebrno odličje, drugoplasirani bronzano, a trećeplasirani su ostajali bez medalje. Početkom 20. veka, međutim, Međunarodni olimpijski komitet je doneo odluku da se polufinalisti određenih disciplina proglase „bronzanim“, pa je tako Tapavica naknadno uvršćen u osvajače medalja.
Povreda ga je sprečila da se nadmeće u ostalim disciplinama, a prema navodima iznetim u „Kompletnoj knjizi olimpijskih igara“ autora Dejvida Valečinskog, predsednika Međunarodnog društva olimpijskih istoričara, Tapavici je izmakla još jedna medalja.
Valečanski, naime, tvrdi da je Tapavica sa dve ruke podigao 90 kilograma, podelivši 3. mesto sa još trojicom takmičara, te bi, prema tome, trebalo da mu i za taj rezultat pripadne bronza, ali MOK, nažalost, do danas nije usvojio tu njegovu preporuku.
Sjajan sportista, Tapavica je kasnije postao i izvanredan arhitekta. Projektovao je, između ostalog, zdanje Matice srpske, jedno od najlepših i najreprezentativnijih u Novom Sadu, zgradu Državne banke na Cetinju, hotele „Boka“ u Herceg Novom i „Jadranska straža“ u Bijeloj na Crnogorskom primorju, kao i zgrade suda i hotela u Poreču.
Zamenjen heroj Uča
ŠKOLA u Nadalju koja je od 1952. nosila ime narodnog heroja Žarka Zrenjanina Uče, biće nazvana po prvom olimpijcu na inicijativu ove obrazovne ustanove, uz podršku Opštine Srbobran i uz saglasnost APV. U rešenju koje je potpisala predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković navedeno je da „novi naziv škola može koristiti od 1. septembra 2024. godine“. Odluka o preimenovanju škole potvrđena je rešenjem Privrednog suda u Somboru od 22. jula.